Izvor: Politika, 06.Sep.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska policija privela Janeza Janšu
U performansu „Život u nastajanju”, izvedenom tokom Zoom festivala, sekao zastavu Hrvatske i pozvao publiku da i ona to učini
Specijalno za „Politiku”
Rijeka – Tokom festivala savremenih izvođačkih umetnosti – Zoom festivala, dogodio se pravi skandal: u policiju je u petak priveden pozorišni umetnik Janez Janša zbog rezanja hrvatske zastave u performansu „Život u nastajanju”, koji je izveden u utorak u Muzeju moderne i savremene umetnosti. Janša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je tim povodom izjavio: „Zaista je neverovatno da je policija ušla u muzej, odnosno javnu kulturnu ustanovu, koja u svim demokratskim državama ima garantovano pravo slobode umetničkog izražavanja. Ali ne samo to, nego, neki su političari otuđili deo izložbe i to bez da bi na bilo koji način to prijavili ili zatražili. Mislim da se radi o gruboj intervenciji.”
Sazvana je i vanredna konferencija za medije, sa uverenjem da hapšenje umetnika predstavlja narušavanje integriteta umetničkog rada. Edvard Šir, profesor na Univerzitetu u Sidneju i predsednik organizacije Internacionalne studije izvođenja, koja je tokom Zoom festivala organizovala konferenciju o savremenim izvođačkim umetnostima, dao je podršku Janši: „U istoriji umetnosti postoji tradicija preispitivanja simbola i postavljanja pitanja o značenju slika. Mi kao naučnici imamo dužnost podržati slobodu razmene ideja i slobodu izražavanja.” Sa druge strane, Jadranka Kosor, predsednica hrvatske vlade, izjavila je, prema „Slobodnoj Dalmaciji”: „Podržavam podizanje kaznene prijave protiv umetnika koji je poderao hrvatsku zastavu jer to je za mene kazneno delo. Mislim da mogu, u ime cele vlade, reći da nije umetnost ako se podstiče i neguje kultura razaranja. Uništavanje hrvatske zastave jeste podsticanje kulture uništavanja i to ne mogu podržati kao čin umetnosti”.
Na Zoom festivalu održanom od 30. avgusta do 4. septembra, inače, u fokusu programa je bio rad Janeza Janše (koji je rođen u Rijeci, a živi i radi u Sloveniji). Prikazana su tri njegova dela: „Život u nastajanju”, „Pupilija, papa Pupilo pa Pupilčki” i „Slovensko narodno gledališče”. Janez Janša je pseudonim multimedijalnog i interdisciplinarnog umetnika Emila Hrvatina koji je pre nekoliko godina, zajedno sa još dva umetnika iz Slovenije, promenio svoje ime u Janez Janša (ime tadašnjeg slovenačkog premijera). To je bio oblik duhovitog i izazovnog performansa u javnom prostoru koji je imao za cilj problematizovanje statusa savremene umetnosti, kao i performativnosti politike, preplitanja društvenog i teatarskog, odnosno definisanja problema teatralnosti političkog života.
Zoom festival je zvanično počeo u prostoru riječkog Muzeja moderne i savremene umetnosti, otvaranjem „Života u nastajanju”, multimedijalnog, žanrovski hibridnog dela, između izložbe, instalacije i performansa. Gledaoci su koautori ovog projekta, oni su pozvani da budu izvođači: na izložbenom, scenskom, prostoru postavljeni su mikrofoni u koje oni mogu da govore, pevaju, zatim papiri na koje mogu zapisivati ideje i komentare, crtež koji se može obojiti itd. Pitanja koja ova izložba-performans otvara jesu formalne prirode – motivisani smo da razmišljamo o razlikama između vizuelnih i izvođačkih umetnosti, funkciji publike, današnjoj poziciji i statusu umetničkog dela, itd.
„Pupilija, papa Pupilo pa Pupilčki” je predstava koju je naša publika mogla da vidi na 41. Bitefu (produkcija „Maska”, Ljubljana). To je rekonstrukcija, ili autorefleksivni rimejk neoavangardne predstave Dušana Jovanovića iz 1969. godine, a odvija se na dva paralelna nivoa. Sa jedne strane, Janša stvara neku vrstu izložbe, prezentacije dokumentarnog materijala: na zid iza izvođača se projektuju fotografije i filmske sekvence iz originalne predstave, kritike, biografije učesnika, intervjui sa njima itd. U isto vreme, paralelno sa emitovanjem ovih snimaka, izvođači rekonstruišu Jovanovićevu predstavu. U sudaru dva plana, živog i medijatizovanog, generiše se novo delo koje postavlja pitanja o odnosu originala i kopije, značenjima neposrednosti u živim scenskim umetnostima, nedostacima medijskog izvođenja. Jedan od najvažnijih aspekata Janšine predstave je (posredna) problematizacija odnosa između izvođača i publike, što se sprovodi u rekonstrukciji čuvene, subverzivne scene klanja kokoške. Janša tu uključuje publiku, tražeći od nje da glasa, da odabere između četiri mogućnosti, da odluči o sudbini kokošaka. Publika i ovde direktno učestvuje u stvaranju dela – teatra koji tako postaje nepredvidiv i sasvim otvoren čin estetske komunikacije.
„Slovensko narodno gledališče” rekonstruiše realne događaje iz nedavne društveno-političke istorije Slovenije, demonstracije povodom problema integracije romske zajednice u slovenačko društvo (produkcija „Maska”). Predstava se može razumeti kao odgovor na društveni uticaj medija, odnosno na medijska tumačenja društvenih događanja, koja postaju značajnija, ili, čak, stvarnija od stvarnosti. Ona utvrđuje činjenicu da mi stvarnost danas skoro i ne doživljavamo direktno, već putem njenih medijskih prikaza.
Skoro bez scenografije, uz minimalno osvetljenje, četiri izvođača, fiksirani na sceni, bez pomeranja, rekonstruišu stvarne događaje. Oni bezlično i automatizovano predstavljaju niz likova, njihove deliće, brzo ih menjaju, ulaze iz jednog u drugi. Igraju novinare, demonstrante, članove vlade, predstavnike romskih porodica i druge, dok natpisi na pet visećih ekrana informišu o promenama situacija i likova koje izvođači predstavljaju. Na planu sadržaja, postavljaju se pitanja o dometima aktuelne politike, obespravljenosti i nemoći pojedinca (koji ne učestvuje u vlasti), statusu etničkih manjina u tzv. demokratskim društvima i druga. Na formalnom planu predstave, implicitno se postavljaju pitanja o savremenim izvođačkim umetnostima, odnosu teatra i novih medija, preispituju se tradicionalni statusi likova, radnje, glume, itd. U odsustvu dinamike mizanscena igre, u činjenici njene drastične monotonosti, kao i repetativnog automatizma izvođenja, razvija se utisak o košmarnoj šizofrenosti života u našem okruženju – neprestana izloženost medijskim fragmentima dovodi do urušavanja identiteta savremenog čoveka.
Ana Tasić
---------------------------------------------------
Prijavio ga kolega
Da će ovogodišnji 44. Bitef biti uzbudljiviji nego inače, najbolje govori vest da je jedan od njegovih učesnika – pozorišni umetnik i izvođač interdisciplinarnih performansa Janez Janša – koji će 22. septembra u Beogradu predstaviti svoje delo „Spomenik G2” – posle izvođenja svog performansa „Život u nastajanju” u Hrvatskoj pre nekoliko dana završio u zatvoru.
Ni intrigantni Janez Janša, sa pravim imenom Emil Hrvatin, nije slutio kakav će epilog imati njegovo prošlonedeljno gostovanja u rodnoj Rijeci, na otvaranju tamošnjeg festivala „ZOOM” u Muzeju moderne i savremene umetnosti. Deo Janšinog performansa sastojao se od scene u kojoj je autor uz reči: „Sram vas je vašeg naroda. Uzmite makaze i razrežite zastavu. Komade ostavite na pod”, pozvao publiku da učestvuje u rezanju hrvatske zastave. Publika se, kako navodi „Jutarnji list”, odazvala pozivu umetnika i zastava je završila u komadićima.
U utorak, kako saznajemo, riječki performer Krešimir Mustać sazvao je konferenciju za medije na kojoj je obavestio javnost o ovom događaju, ali i da je podneo prijave protiv autora Janše, organizatora festivala, udruženja „Drugo more”, kao i Muzeja moderne i savremene umetnosti. Posle Mustaćeve konferencije za medije reagovala je i riječka policija. Prošlog petka su posetili pomenuti Muzej moderne umetnosti kako bi napravili uviđaj, usledilo je odnošenje delova zastave i privođenje autora Janeza Janše i organizatora Davora Miškovića. Oglasio se i lokalni HDZ, koji je osudio Janšin umetnički čin.
– Nikada nisam naišao na reakciju ovog tipa, a performans smo dosad izvodili u Berlinu, Beču, Rio de Žaneiru, Ljubljani i Mariboru, rekao je Janša, objašnjavajući da performans „Život u nastajanju” simulira emocije u samom posetiocu, a kako će ko reagovati stvar je svakog čoveka posebno.
Janez Janša je studirao sociologiju i pozorišnu režiju u Ljubljani i teoriju izvođenja u Belgiji. Njegovi komadi izvođeni su u celom svetu, a predstavljaju spoj vizuelnih i multimedijalnih umetnosti i performansa. Janša, inače, već godinama živi i radi u Sloveniji.
B. G. T.
objavljeno: 07.09.2010.
