Izvor: Politika, 25.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hronika „malog mista”
Režija: Dalibor Matanić, uloge: Krešimir Mikić, Areta Ćurković, Ivo Gregurević..., trajanje: 120 min, proizvodnja: Hrvatska, 2008.
Hrvatskog autora Dalibora Matanića, zahvaljujući filmovima „Blagajnica hoće ići na more”, „Fine mrtve djevojke”, „100 minuta slave” i „Volim te”, sa kojima je igrao na sigurno, uklapajući se uspešno u tekuće evropske trendove, ovdašnja (Festova) publika uglavnom poznaje kao generacijskog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urbanog reditelja. Sa novim filmom „Kino Lika” Matanić ide dalje i dublje, u nešto teže i kompleksnije, najavljujući tako i sopstveno rediteljsko sazrevanje.
Film je utemeljen na istoimenoj zbirci ekstremno naturalističkih, grotesknih i hiperboličnih priča Damira Karakaša, u kojima je ruralno područje Like slikano kao izokrenuta Arkadija u kojoj logika ne stanuje, ali žive – ili, bolje reći životare – u surovom pejzažu daleko od civilizacije bizarni likovi, karikaturalni psovači snažnog dijalekta, skučenih misaonih dometa, siromašnog rečnika i šture komunikacije sa bližnjima.
Čitav film je zasnovan na tri priče o tri centralna lika: o talentovanom fudbaleru Miki (Krešimir Mikić), korpulentnoj prodavačici Olgi (Areta Ćurković) i tvrdoglavom i škrtom Josi (Ivo Gregurević). Svaki od njih je zarobljenik krajnje nestimulativnog okruženja, rob sopstvene nemoći. U svakom slučaju, unapred predodređeni tragičar. Zapravo, gotovo da nema pozitivne ličnosti u čitavom filmu za koju bi se gledalac nesuzdržano mogao vezati. Blago poremećeni Mika odbija da učestvuje u zlobnim seoskim intrigama, teži harmoniji sa prirodom, ali je krivac za smrt majke. Olga predstavlja primer primitivne, neostvarene seksualnosti koju nadoknađuje neograničenim prežderavanjem. Joso je simbol katastrofe posle koje, po paganskim verovanjima, može uslediti procvat... Tu je, naravno, i čitava galerija likova kakvi se mogu sresti u bilo kojem kraju balkanskih prostora, u zabitima gde su i Bog i Evropa rekli „laku noć”.
Matanićevo imaginarno ličko selo je zlo, brutalno, grubo, više je pakao nego civilizacijom neokrnjeni raj. A to i takvo selo, zajedno sa modernom Hrvatskom brzih autoputeva, izlazi na referendum za ulazak u Evropsku uniju. Ovaj događaj Matanić slika kao pravu političku transvestiju. Istovremeno se u selu održavaju dva vesela i bučna skupa – jedan „za” a jedan „protiv” EU. Seljaci odlaze s jednog na drugi, prateći muzikante, a reditelj se tako ruga i Uniji i bezglavoj masi koja je uglavnom uvek željna samo hleba i igara.
Iako na trenutke gubi ritam i postaje naporan, Matanićev film ima dovoljno lucidnih, grotesknih i hiperrealističkih scena koje ga čine neobičnim i privlačnim. Jedna od njih je, svakako, neočekivana scena u kojoj Olga, očajna što je muškarci odbacuju, na kraju ulazi u svinjac i gola se valja sa svinjama. Mataniću je pošlo za rukom da izbegne svaku klopku neukusa. Opredelio se za minimalistički pristup, distanciranu, gotovo hladnu režiju i scenu koja je pretila mogućim debaklom pretvorio je u dirljivu i poetičnu. Areta Ćurković je, kao Olga, u njoj senzacionalna. Iako na ivici „vica na prvu loptu”, i scena prikazivanja filma (unutar filma) o kung-fu Tesli je osvežavajuća. Funkcionalna, iako na ivici kempa...
I, tako redom, u kolažnoj drami bledodepresivnog kolorita (direktor fotografije Branko Linta), što se oslanja više na sveukupan utisak i predstavu o izolovanosti nego na čvrstu naraciju o realnoj svakodnevici „malog mista”, koja se posmatraču sa strane može učiniti nadrealističkom. Iako nesavršen, dirljiv i prilično hrabar Matanićev film.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 26/12/2008]
