Izvor: Blic, 19.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana, umetnost i vlast
Hrana, umetnost i vlast
Stvaralac koji je obišao pet kontinenata i boravio u 83 zemlje, a o tome pisao na novinskim stupcima i u brojnim knjigama, Dušan Miklja, nedavno je objavio knjigu 'Uloga jelovnika u svetskoj revoluciji' ('Plato'), koja sadrži četrdesetak stvarnosno utemeljenih priča. To je svojevrsna dopuna i nastavak njegovih prethodnih knjiga koje su poznate pod zbirnim naslovom 'Hronika nastranosti'. Govoreći o činjenici da je ovo zapravo knjiga koja se bavi fetišima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miklja navodi kako i hrana i umetnička zbivanja i sve druge pojave menjaju svoju prirodu kad se posmatraju sa stanovišta vlasti.
'Recimo lov, kada u lov idu ljudi na vlasti tada ništa drugo nije bitno osim činjenice ko sa kim ide. Nije bitno da li neko dobro vidi niti da li, recimo, može da izdrži. Dakle, bitno je društvo, pa se zato i desilo da jedan ambasador ubije drugog jer ga je, zbog lošeg vida, pobrkao sa jelenom kapitalcem. I hrana kada se gleda iz oblasti politike postaje drugačija'.
Koja je i kakva zapravo uloga hrane u svetskoj revoluciji?
- Začudo mnogo veća nego što bi se moglo pomisliti. U prilog tome idu brojni primeri, a neke od njih sam opisao i u knjizi. Recimo, u vreme rata u Vijetnamu i u vreme studentskih protesta u SAD bila je veoma popularna reč revolucija. To su, naravno, iskoristili ljudi iz marketinga pa smo imali 'revoluciju' u svemu pa je i Dr Etker postao 'revolucija u pudinzima'. Ili, upečatljiv je i primer sa Kubom.
Po čemu je upečatljiv?- U vreme dobrih odnosa SSSR i Kube, verovatno greškom službenika robnih rezervi iz Moskve, na Kubu su počele da stižu ogromne količine kavijara. Bilo ga je toliko da su svi stanovnici Karipskog ostrva svakoga dana jeli kavijar koji su zalivali 'Bacardi' rumom posle čega su palili tompuse. Za tih nekoliko meseci Kuba je gotovo ostvarila ideal socijalizma. No, šalu na stranu, kada je greška otkrivena ti ljudi su, kako se može pretpostaviti, ostali gotovo i bez obroka.
U jednoj od priča kažete da su političari najbolji pantomimičari?
- Reč je o stavu jednog glumca koji je tvrdio da je pantomima pozorišni izraz ne samo u usponu nego koji će to i biti dok je god ljudi. Kada su mu se prisutni uglednici usprotivili on je ostao pri svom stavu rekavši kako je pantomima vrlo rasprostranjena, naročito u politici, a da su mnogi političari pantomimičari bez premca. Jer, njihovo okruženje bukvalno prati svaki njihov mig, i u odnosu na to reaguje. Primer za to je recimo i situacija u kojoj su za stolom pitali Tita da li da pobiju grupu zatvorenika na šta je on, da ga svi čuju, rekao: 'Ne'. A onda je, kome treba, potvrdno klimnuo glavom. T. Nježić
