Izvor: Politika, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hotel kao Češka u malom
Odnos Nemaca i Čeha je dugo bio tabu, kaže češki pisac čiji se roman „Grand hotel” bavi upravo ovom temom
Markantne naočare i neobična frizura odlikuju Jaroslava Rudiša, češkog pisca, dramaturga i scenaristu koji je ovih dana gost Beograda zbog predstavljanja svoje novele „Grand hotel”, nedavno objavljene kod nas („Geopoetika”, prevod Aleksandre Korda-Petrović). Čitaoci u Srbiji su već imali priliku da se upoznaju sa radom ovog autora kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegov debitantski roman „Nebo pod Berlinom”. Na srpski, dosad, nisu prevedeni njegov roman „Potichu” („Tiho”) i vrlo uspešna stripovana trilogija „Alojz Nebel”, koju je radio u saradnji sa slikarom Jaromirom 99, a po kojoj se trenutno u Češkoj snima film.
„Grand hotel”, roman koji se kroz ispovesti glavnog junaka bavi češko-nemačkim odnosima, nagrađen je priznanjem „Magnesia Litera”, koje čitaoci dodeljuju za najomiljeniji češki roman. Beograđani će, osim susreta sa autorom, biti u prilici da pogledaju i film „Grand hotel”, koji je po scenariju Rudiša režirao David Ondržiček. Rudiš kaže da je priču pisao paralelno kao scenario za film i kao roman.
– To nisu potpuno dve iste priče jer su ispričane na različite načine. Čak ni završetak filma nije isti kao u knjizi. Filmom dominira ljubavna priča, a u knjizi je akcenat više na istoriji.
Zašto ste radnju svog romana smestili u „Ještjed”, hotel neobičnog izgleda na brdu iznad češkog grada Liberec?
Kao i Flajšman, glavni junak „Grand hotela”, ja sam radio kao portir u „Ještjedu”. Jednostavno, Liberec je, za mene, češka laboratorija. Ja ga vidim kao Češku u malom, jer je taj grad okružen planinama, isto kao i Češka. Grad se nalazi na severozapadu zemlje, blizu granice sa Nemačkom. Tamo je pre Drugog svetskog rata živelo tri miliona Nemaca koji su kasnije morali napustiti Češku. Kada se tamo nađete, uvek se sretnete sa tom češko-nemačkom istorijom. I to me fascinira, ta skrivena prošlost, jer je odnos Nemaca i Čeha dugo bio tabu. Progon Nemaca, prilikom koga je poginulo mnogo ljudi jeste nešto na šta Česi ne mogu da budu ponosni.
Često se bavite češko-nemačkim istorijskim odnosima u svojim delima.
O češko-nemačkim odnosima počinje da se priča tek poslednjih pet-šest godina. Interesantno je da se time sada bave pisci koji imaju 30-40 godina, dakle mlađa generacija koja je napravila vremensku distancu u odnosu na te događaje.
Moj deda se borio protiv Nemaca pred kraj Drugog svetskog rata i nikada nije mogao da shvati zašto mene zanima nemačka kultura. Stalno smo se sporili, sve do njegove smrti. Međutim, kao i svaka druga češka porodica, i mi imamo neke nemačke pretke. Za Čehe se, inače, i kaže da su slovenski Germani. Moje prezime, zapravo, potiče od nemačkog. Ipak, nemački sam naučio zato što sam se zaljubio u jednu devojku iz Istočne Nemačke.
Fascinira Vas i železnica?
Da, železnica je često prisutna u mojim delima. Jako me fasciniraju vozovi koji spajaju različita mesta, kulture, istoriju... Inače, moj deda je radio na železnici i on mi je, zapravo, bio uzor kada sam oblikovao lik Alojza Nebela u svojoj stripovanoj trilogiji. I moj stric je bio železničar tako da sam s njim provodio puno vremena na železnici. Dugo sam hteo da postanem mašinovođa, ali ljudi koji nose naočare tada nisu mogli da rade taj posao.
Ipak, glavni junak u „Grand hotelu” nema veze sa železnicom. Njegova opsesija je posmatranje oblaka i drugih meteoroloških pojava. Otkud to?
U Liberecu, inače, stalno pada kiša. Nebo je uglavnom prekriveno oblacima i celi grad je pod nekom tminom. Flajšman traži smisao života upravo u praćenju vremenske prognoze i izradi meteoroloških dijagrama. Morao sam dosta da učim o meteorologiji kako bih pisao o tome. Nešto sam naučio od svog brata koji, takođe, izrađuje meteorološke grafikone, a nešto u praškom Meteorološkom zavodu. Tamo sam jednom meteorologu ispričao priču koju nameravam da napišem, na šta mi je on rekao da se njima zaista javljaju takvi ludaci koji se raspituju za vreme jer smatraju da svoj život mogu da upravljaju prema tome. Ti meteorolozi se sada postepeno menjaju u psihologe jer imaju kontakt sa takvim ljudima. Postoji još jedna zanimljivost u Flajšmanovom životu. On, naime, nikada nije napustio svoj grad. Znate li koliko ljudi u celome svetu nikada nisu napustili svoj grad? Čak mi je Ivan Paser, češki filmski reditelj, nakon što je odgledao film „Grand hotel”, rekao da zna ljude koji nikada nisu napustili brdo Ještjed.
Nedavno ste postali otac. Da li će Vas to, možda, inspirisati da se okrenete literaturi za decu?
Znate, većina mojih junaka su, na neki način, deca. Imaju oko trideset godina, ali se ne ponašaju baš kao odrasli, zreli ljudi. Ali, da, pisci često misle da, ako imaju dete, moraju i da napišu knjigu za decu. Nadam se da se to neće desiti i meni jer mislim da je jako teško napisati dobru dečju knjigu.
Senka Korać
[objavljeno: 02/06/2009]
