Izvor: Politika, 20.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Horska pesma daleko se čuje
Koncertom domaćina i gostiju završeni „Dani srpske kulture u Temišvaru”
Temišvar, oktobra – Još jedni „Dani srpske kulture u Temišvaru” prođoše. Srbi sa obe strane granice opet su bili na nekim već poznatim i tamo važnim adresama – sa svojim knjigama, slikama, muzikom... U kalendaru ovogodišnjih događanja biće, pored ostalog, zabeleženo da je, sa naše strane, manifestaciju otvorio ministar kulture Nebojša Bradić, kao i da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njen poslednji čin bio koncert Madrigalskog hora Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i Mešovitog hora Srpske saborne crkve u Temišvaru, čemu smo prisustvovali. Oba hora učestvovala su i na nedeljnoj liturgiji u pomenutom hramu, koji se nalazi pored kuće Saveza Srba u Rumuniji, a oba stara zdanja na verovatno najlepšem trgu u gradu.
Koncert za rastanak održan je u akustičnoj dvorani temišvarske Muzičke gimnazije „Jon Vidu”, u kojoj nastupa i lokalna filharmonija, pa otud i popularni drugi naziv ove sale – Filharmonija. U njoj smo čuli program u kome je dominirala duhovna muzika. Prvo su se predstavili domaći pevači, mešoviti hor kojim je dirigovao prof. Joca Bugarski, gotovo nazaobilazan lik u muzičkom životu ovdašnjih Srba, ali i šire. Kako čujemo, gde god se peva i svira, barem među sunarodnicima, bez Joce se ne može. Sa svojim horom on nastavlja jednu dugu, impresivnu tradiciju pevanja u ovom hramu, koje je započelo zaista daleke 1836. godine. Malo ko može da se podiči takvom horskom istorijom.
Onima koji su duže putovali do ove temišvarske sale, ljubazni domaćini galantno su ustupili više prostora. Svoj bogat program duhovne muzike gosti su lako prošarali i nekim drugačijim sadržajima. Ovu „mešovitu” družinu predvodio je Aleksandar Vujić, koga njegovi pevači, mahom studenti, najčešće oslovljavaju sa „profesore”. Pošto se radi i o poznatom kompozitoru i dirigentu, on je temišvarskoj publici predstavio i ta svoja dva umetnička lica, premda se tu našlo i nota Mokranjčevih, Tajčevića, Aleksinačkog, Jeftića... I nije sve bilo horsko pevanje. Recimo, mlada Tea Arnold, čija „violina” obećava, uz pijanističku saradnju Dobrile Miljković, izvela je Vujićevo delo Andante op. 30 za violinu i klavir. Osim, tamošnjih najviđenijih Srba, koncertu je prisustvovao i Radivoje Dabić, predsednik Matice iseljenika Srbije, koji je pozdravio učesnike i publiku. A usledilo je druženje u Savezu Srba, koje se završilo opet muzikom.
I tako sve do nekih budućih horskih sastanaka. Aleksandar Vujić, koji je i predsednik Saveza srpskih horova otadžbine i dijaspore, rezultate ovakvih kulturnih pohoda ilustruje nam i podatkom da će pevači iz srpske temišvarske crkve na proleće verovatno na put u Bijeljinu, a malo posle i do Studenice, gde se održava dobro znana Letnja duhovna akademija. Pesma horova daleko se čuje, ali sve te glasove neko mora da poveže i – okupi.
M. Šehović
[objavljeno: 21/10/2008]
