Izvor: B92, 10.Apr.2011, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandski plesni teatar na BFI
Holandski plesni teatar iz Haga izvešće večeras, 10. aprila, u Sava centru na 8. Beogradskom festivalu igre koreografije Jiržija Kilijana "27'52'' i "Bogovi i psi" i najnoviju koreografiju Aleksandra Ekmana "Kaktusi".
Beogradskoj publici već poznati, jedna od najpoznatijih svetskih plesnih trupa, Holandski plesni teatar kao i čuveni koreograf Jirži Kilijan, ponovo će se susresti u Sava centru.
Holandski igrači >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odigraće Kilijanovu koreografiju iz 2002. godine za koju je rekao da je bilo potrebno 4.418 sati za pripremu, a izvodi se tačno kao što je naslov predtsave: 27 minuta i 52 sekunde.
O svojoj stotoj koreografiji za Holandski plesni teatar, ujedno poslednjem naslovu koji potpisuje kao stalni koreograf ove trupe "Bogovi i psi" Kilijan kaže da ono što njega zanima jeste granica između normalnog i ludog, između zdravog i bolesnog.
"U mnogim religijama i civilizacijama psi su poštovani poput bogova, tako da je komad posvećen portretisanju neodređenog, halucinantnog sveta u kome "suprotno" i "posebno" utemeljuju oblik svim vrstama ponašanja. U zoni potpunog sumraka, gde se igrači uvijaju u nakazne poze, pas projektovan na crnoj kulisi posmatra odozgo. I dok se senke međusobno prostiru u igri svetla, pas prilazi sve bliže, poricanje života, jeste smrt", kaže Kilijan koji je koreografiju, premijerno izvedenu 2009. godine u Hagu, radio na muziku Ludviga van Betovena i Dirka Haubrika.
Predstava mladog koreografa Ekmana(27) "Kaktusi" premijerno izvedena u Hagu prošle godine, takođe je na muziku Betovena, Franca Šuberta i Gustava Malera.
Ekman je igrao tri godine u Holandskom plesnom teatru (NDT II) ali od 2006. godine odlučuje da se potpuno posveti koreografskom radu, danas je najtraženiji koreograf u svetu, a njegovi naslovi već su na repertoaru mnogih renomiranih baletskih kuća poput Kulberg baleta, Geteborg Baleta, Plesne kompanije Islanda, Baleta iz Berna ili Plesne kompanije Cedar Lake.
U njegovoj koreografiji "Kaktusi" igrači i muzičari se udružuju kako bi kreirali simfoniju od udaraca, lupanja i udisaja koje proizvode ljudska tela i zvukova koje donese instrumenti u neponovljivoj izvedbi, a razgovor igrača i muzičara postaje kompozicija.
