Izvor: Blic, 29.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoćeš simpatije, vrati iluzije
Hoćeš simpatije, vrati iluzije
U Wiesbadenu žive zanimljivi ljudi, koji više brinu o drugima nego o sebi. Zato ne razmišljam svojom, već njihovom glavom. Kad sam u nekim novinama ugledala svoju fotografiju, gde jedan dečko komentariše šminku poznatih, mnogo sam se zabrinula. Ne za sebe, koliko za njega. Jer, kako reče, pre nove ere, iliti nekad, bila sam mu simpatična, a sada nisam. A sva ta njegova muka, zbog moje, kako inventivno reče - NEDEFINISANE ŠMINKE. Stavim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prst na čelo da razmislim, šta je to što sam namazala, čime sam izbrisala njegovu simpatiju. Krenem da zveram u sopstvenu fotku i u fotke ostalih–mi-koleginica po javnom-nam-poslu. Uzmem lupu, lupim se po čelu ne bih li s njega sklonila prst koji mi ništa nije pomogao i zaključim, kako sem blagog ruža na usnama, ja zapravo i nemam šminku. Pogledam ove što su mu drage, kad tamo - red veštačkih trepavica, red svojih koje su zakovrnule, a senke - u svim bojama, kao na mojoj slikarskoj paleti. Usne, po meri i po želji, iliti sopstvenom kroju. Uši zavrnute nekoliko puta, da lice bude glatko. Kod nekih i sveže izbrijane dlačice, koje samo bezobrazna lupa može da vidi. Stanem ispred ogledala, pljunem se i glasno izgovorim nekoliko najskaradnijih rečenica. Na svoj račun, naravno. Jer, sprcati pedeset i oho-ho, a ne odgajiti makar te dlake (za koje nije potrebna lova), treba zaista da budeš kreten. Zato trknem do prvog pozorišta, pozajmim brkove i bradu, zalepim oho-lepkom i zaključim kako sam sad toliko DEFINISANA, da nema šanse da ga razočaram. Čekam samo da se u nekim novinama pojavim - ovaj put na muškoj listi. Možda tako povratim njegove simpatije, a izgubim iluzije da pošto-poto moram biti žena.
