Izvor: Politika, 16.Jan.2010, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hlebom se čovek obraća bogu

Neobična elektronska slikovnica etnologa Pauna Es Durlića o vlaškim obrednim hlebovima

Majdanpek – Veliki istraživački projekat o vlaškim obrednim hlebovima i pomanama majdanpečkog etnologa Pauna Es Durlića posle četvrt veka pretočen je u neobičnu elektronsku slikovnicu, sa rečnikom, koja sada na internetu izaziva veliku pažnju svetske naučne javnosti. Upućeni kažu da je to zbog toga što je vlaški obredni hleb u nauci gotovo nepoznat i što je Durlić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << temeljnim i pomnim proučavanjem, sačinio jednu od najbolje dokumentovanih tema srpske etnologije.

U minulih 25 godina, sa nevelikom ekipom saradnika iz Muzeja u Majdanpeku, gde je dugogodišnji kustos, i jedini srpski etnolog poreklom Vlah, istražio je i proučio sto vlaških običaja- pomana, posetivši 70 vlaških sela u istočnoj Srbiji. Tako je nastalo 30.000 fotografija, 140 kompakt-diskova, a snimljena su i dva etno-filma. Sve je obrađeno kompjuterski, softverom koji je sačinio sam autor i – odnedavno se na internetu pojavila elektronska forma knjige „Sveti jezik vlaškog hleba”.

Durlić je najpre pozvan u Novi Sad, gde je Dimitrije Vujadinović iz Balkankulta u septembru postavio izložbu obrednih hlebova povodom Trećeg međunarodnog festivala hleba. Internetska slikovnica ovih dana treba da bude pretočena u štampanu knjigu na srpskom jeziku, a javili su se i iz poznatog najvećeg svetskog Muzeja hleba u Ulmu, u Nemačkoj, s molbom da knjiga bude štampana i u ovoj zemlji, sa predgovorom autora. Ovaj muzej ponudio je Durliću i pomoć da dalje istraživanje vlaškog hleba nastavi i u Rumuniji, Bugarskoj i svim područjima Balkana gde žive Vlasi.

Javili su se za saradnju iz Bukurešta, iz tamošnjeg rumunskog Muzeja sela, kao i iz Španije, da knjiga bude štampana i u tim zemljama.

Ukazala se tako jedinstvena prilika da ovaj svestrani istraživač prošlosti istočne Srbije, rođen u Rudnoj Glavi, kod Majdanpeka, predstavi našoj i svetskoj naučnoj javnosti šta je sve do sada učinio i kao arheolog koji je na Vlascu, kod Lepenskog vira, pre tri godine otkrio žrtvenik – kameni blok sa najstarijom pisanom porukom na planeti Zemlji.

„Upravo u mojoj Rudnoj Glavi otkriven je najstariji rudnik u Evropi i zvanično dokazano da smo evropski zavičaj metala. A samo desetak kilometara dalje, vazdušnom linijom, nalazi se Lepenski vir na Dunavu, čuven po svojim praistorijskim monumentalnim skulpturama. Najzad, Vlasac je dva kilometra uzvodnije, gde je pronađen žrtvenik sa grafizmima, koji predistoriju pisma pomeraju čak za nekoliko milenijuma”, kaže Durlić.

Tako je bivši učitelj iz Rudne Glave ponet otkrićima krenuo i sam u traganje, naoružan najpre fotoaparatom i magnetofonom, kasnije kamerom i kompjuterskom tehnikom. Radoznali terenac završio je, u međuvremenu, i etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učio je i na terenu od naših velikana, akademika Dragoslava Srejovića i Borislava Jovanovića. Hodao je danima, skicirao, snimao, upoređivao.

U predgovoru nemačkom izdanju knjige i u odgovoru na rumunsku ponudu, Durlić navodi da je upravo otkriće na Vlascu uticalo da promeni ugao gledanja na vlaške hlebove.

– Umesto sa stanovišta „teorije beskrvne žrtve” počeo sam da ih posmatram sa stanovišta „teorije komunikacije”, prema kojoj je svaki obredni hleb „reč” iz svetog jezika kojim se čovek obraća bogovima, u čvrstom uverenju da mu jedino takav razgovor može obezbediti besmrtnost.

Rastumačio je simboliku čudesnih „šara” na hlebovima, koje se čuvaju vekovima i shvatio da je na pravom putu da na pravi način tumači neobičnu i originalnu kulturu, kakva se više nigde na tlu Evrope ne može naći.

– Reč je o osobenoj vlaškoj ljudskoj zajednici, posebnoj u odnosu na Rumuniju i u odnosu na Srbiju. A „Slikovnica” je samo biser iz riznice koju Vlasi čuvaju od samog osvita evropske civilizacije, i to u delu Evrope gde je ta civilizacija i nastala – objašnjava Durlić.

Autor „Slikovnice” je ubeđen da će obredni vlaški hlebovi preživeti, zahvaljujući i onome što je on o njima do sada zapisao. Istina, veli, smanjiće se broj žena koje će umeti da ih prave, jer to isključivo rade samo Vlahinje ali, „hlebna pismenost” je još dobro očuvana u Gornjem Poreču, Gornjem Peku, Homolju i Crnorečju. Durlić veruje da će se izboriti da Majdanpek i Srbija dobiju i Muzej vlaškog hleba.

Stojan Todorović

-----------------------------------------------

Preživeli matrijarhat

Među znakovima na vlaškim obrednim hlebovima, istraživača Durlića su posebno impresionirali „svastika” i „moš” (starac, predak). „Svastika” u vlaškoj tanatološkoj simbolici zauzima centralno mesto i to je, veli Durlić, jedan od najstarijih simbola koji prate čoveka širom planete više od dvadeset milenijuma. Međutim, za njeno postojanje u vlaškom kultu mrtvih u nauci se ne zna ništa, čak ni to da li su iz nje proizašli mnogi drugi simboli.

Hleb „moš” ima na sebi ukrštena dva najstarija poznata simbola: „svastiku” i „krst sa polumesecima”. Zanimljivo je, veli Durlić, da je reč moš jedna od onih malobrojnih dačkih reči koje su preživele romanizaciju. Istovremeno, ta reč se nalazi u imenu najvećeg dačkog božanstva Zalmoxisa.

O ovim i drugim znacima na obrednim hlebovima u obrednom životu Vlaha vode računa žene, s kolena na koleno. Muškarci su iz toga isključeni. U tom pogledu, zajednica Vlaha u istočnoj Srbiji, veli Durlić, još živi u matrijarhatu.

[objavljeno: 17/01/2010]

Nastavak na Politika...