Izvor: Politika, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu godina lirike
INTERVJU
Antologija ruske lirike od X do XXI veka koju je priredio i dobrim delom stihove preveo naš ugledni slavista dr Miodrag Sibinović upravo je dobila značajno priznanje na Sajmu knjiga u Nišu: nagradu "Inicijal" za "delo koje spaja ili kojim se prožimaju sadašnjost i budućnost." Antologija, koju je objavila beogradska "Paideja", biće predstavljena večeras u 19.30, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, a u razgovoru će učestvovati dr Kornelija Ičin, dr Aleksandar Petrov, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Petar Živadinović, i autor dr Miodrag Sibinović. Stihove će kazivati dramski umetnik Ivan Jagodić. Tri toma ove antologije od kapitalnog su značaja za našu kulturu, pružaju uvid u rusku liriku "na svim etapama njenog istorijskog razvoja, od narodne poezije do danas."
Kako ste se, i zašto odlučili da u Antologiji krenete od 10. veka?
Teško je zamisliti književno umetničko delo bez lirskog naboja, a ruska pisana književnost traje od primanja hrišćanstva 988. godine. U standardnim književno-istorijskim pregledima insistiralo se na tome da umetnička poezija kod Rusa nastaje tek u XVII veku, a da je tokom prethodnih šest vekova razvoja – čovekove potrebe za lirskim iskazom zadovoljavala crkvena poezija i, komplementarna s procesom razvoja pisane književnosti, folklorna tradicija.
U prošlom veku sačinjavane su i objavljivane različite antologije narodne poezije, dok, iz ideoloških i nekih drugih razloga, crkvenoj poeziji nije posvećivana pažnja. Ukazivalo se samo na lirske delove iskaza u letopisu i drugim spomenicima sinkretične stare književnosti, kao i na spevove "Slovo o Igorevom pohodu" i "Zadonščina". Pošto su i folklor, i crkvena poezija iz stare ruske nesumnjivo deo ukupne ruske poezije – bilo je neophodno srpskom čitaocu staviti na uvid i njihove uzorke.
Posebno ste vodili računa o, kako kažete, zapostavljenoj niti ruske hrišćansko-pravoslavne lirike sve do danas. Otkuda to? Koliko se ona stvarno oseća u modernoj ruskoj poeziji?
U periodu do XVII veka ta nit je bila dominantna, ali je ostala životvorna čak i u vreme klasicističko-prosvetiteljske orijentacije, pogotovo u potonjoj romantičarskoj i simbolističkoj poeziji. Razume se, u raznim periodima, u okviru različitih poetika, religiozni motivi su zauzimali različito mesto, ali je hrišćanski kulturološki model, svesno ili spontano, neprekidno bio jedan od bitnih parametara i mera ljudskih postupaka i života. Pažnju prema ovoj niti ruske lirike u "Antologiji" ne treba shvatiti kao nekakvo pomodno preuveličavanje njenog umetničkog značaja. Ali ni njeno prećutkivanje, posebno zanemarivanje njenog postojanja u vreme kad je religija bila suzbijana i oštrom državnom represijom, bilo bi znak nedopustive neobjektivnosti. Tu hrišćansko-pravoslavnu nit ruske poezije mnogi i danas vide kao jedan od puteva za prevazilaženje poetizacije postmodernističkog beznađa, karakteristične za kraj HH i početak HHI veka.
Vaša antologija jedna je od retkih kod nas koja predstavlja viševekovno rusko poetsko stvaralaštvo. Koje su joj antologije prethodile?
Uz obimom nevelike "Zvuke ruske lire" Riste Odavića (1914), kratkog izbora Kirila Taranovskog "Iz ruske lirike" (1931) i obimne antologije Miodraga M. Pešića "Od Puškina do Jevtušenka" (1967), to su, pre svega, "Antologija ruske poezije. XVII–XX vek" Aleksandra Petrova (1977) i "Antologija ruske poezije XVIII i XIX veka" Vladimira Jagličića (1996). U ovom kontekstu vredni su pomena i antologijski izbori V. Jagličića i Vladimira Dimitrijevića "Pesnici raspete Rusije" (1997), Milivoja Baćovića "Kad pršte breze" (2002) i, posebno, prošlogodišnje izdanje "Antologije ruske andergraund poezije" Svetislava Travice. Najobuhvatnija među njima, veoma dobra bilingvalna Petrovljeva "Antologija" pre tri decenije bila je značajna i u granicama same ruske kulture.
Posebno mesto dajete socrealističkoj poeziji, i kažete da je potrebno rehabilitovati je. Koje su njene (do sada nedovoljno prepoznate) glavne osobine? Da li je slična situacija i sa našom poezijom iz tog doba?
Ne rehabilitujem ja tu poeziju, već, u ime istorijske pravde, pokušavam da pokažem da su i u okviru nje pisana značajna dela ruske lirike, što se u žaru ideoloških i estetičkih raspri često previđalo. To, dakako, treba imati na umu i u sličnim osvrtima na srpsku književnost.
Ruska poezija druge polovine 20. veka dosta je prevođena na srpski, no, Vi ipak mislite da nije dovoljno poznata. Na koje njene crte mislite, i koji su to pesnici ostali zapostavljeni kod nas?
Za potpuniju sliku najnovije ruske poezije to nije dovoljno. Naslednici velikih prethodnika iz prve polovine veka kod nas su ostali u njihovoj senci, uprkos velikom broju sopstvenih značajnih originalnih dela, kojima je revitalizovana savremena ruska poezija. Naročito su delikatne poslednje dve decenije kad su vanknjiževni činioci naše recepcije ruske književnosti ponovo uzeli maha. Koliko to naše predstave siromaši moglo se osetiti i na primeru A. Kušnera, koji je, iako odavno priznat kao jedan od velikih liričara, prvu knjigu na srpskom jeziku doživeo tek ovih dana... Nadam se da će čitaoci u "Antologiji" videti još mnogo takvih primera... Ja sam, inače, u sva tri toma nastojao da dođem do jedne koherentne poetski žive celine, koja će čitaoce, kao i naše izdavače, podstaći i na detaljnije iščitavanje pojedinih pesnika, kao i na eventualno razuđivanje naše slike hiljadugodišnje ruske lirike.
Koji je period ruske lirike Vama posebno drag, kom se pesniku i danas vraćate?
Ja sam književni istoričar: ponese me svako delo iz koga zrači energija, i svaki pravi pesnik, bez obzira na njegovu pripadnost ovom ili onom vremenu, ovoj ili onoj poetici. Vraćam se, dakle, svakom dobrom pesniku – od najstarijih do najmlađih.
Prevodite i rusku prozu: šta je za Vas kao prevodioca zahtevnije, stih ili roman?
Ako se prevođenju pristupi sa razumevanjem, svako istinski vredno književno delo, bez obzira na to da li je u prozi ili u stihu podjednako je zahtevno. Inače, prevodioci bez dovoljno razumevanja originala i bez književnog dara, češće se prihvataju prevođenja proze nego poezije.
Da li trenutno prevodite sa ruskog, ili ste izabrali nešto novo sa ukrajinskog, gruzijskog, beloruskog?
Završavam knjigu pesama ruskog postmoderniste D. Prigova i očekujem da će se najzad pojaviti i "Antologija ruske priče XIX veka", koju sam sa Vladimirom Medenicom priredio po narudžbini "Platoa" (tu sam i jedan od prevodilaca).
[objavljeno: ]
