Izvor: Blic, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljade kvadrata mozaika
Hiljade kvadrata mozaika
Uređenje enterijera prve crkve novog graditeljstva u nas, na razmeđi dva milenijuma, hrama Svetog Save na Vračaru, počeće tek kada se okončaju konkursi, a oni će biti raspisani tek pošto ih odobri sinodska komisija. Kada će se to desiti - još se ne zna.
Ipak, izgled unutrašnjosti hrama može se već naslutiti na osnovu fotografija iz kompjuterske animacije izrađene prema idejnom rešenju Aleksandra Deroka (iz tridesetih godina), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje predočavamo čitaocima zahvaljujući našem sagovorniku Dragomiru Acoviću, glavnom arhitekti enterijera.
- Od trenutka raspisivanja konkursa za izradu kartona za oslikavanje unutrašnjosti hrama Svetog Save na Vračaru, do prvog kamenčića mozaika, pretpostavlja se da će proći oko šest meseci. Ako bi danas sinodska komisija donela odluku o tome, tek za godinu dana umetnici bi se popeli na skele. Međutim, konkursi još nisu objavljeni, a biće ih nekoliko, jedan čak međunarodni - za oslikavanje središnjeg dela, tj. naosa. Realno je očekivati da će živopisanje crkve trajati osam godina - kaže arh. Dragomir Acović.
U centralnoj kupoli će biti naslikana 'Nebeska liturgija', a po dimenzijama jedna od najvećih kompozicija biće u kaloti kubeta - Hrist Pantokrator. Najveći deo prostora od oko 15.000 metara kvadratnih pokrivaće mozaici, dok su freske zamišljene samo mestimično, tamo gde se neće 'sudarati' sa mozaicima, npr. u oltarskom prostoru.
- Predviđeno je da ekipa broji 90 mozaičara (60 umetnika i 30 asistenata). Fresaka će biti samo u deambulatorijumu (oko oltara, gde se sveštenici odevaju), zatim na zidovima zvoničkih kula, i još nekoliko izolovanih celina - objašnjava arhitekta Acović.
'Kao i arhitektonski stil hrama, tako i stil rešenja živopisa i celokupnog unutrašnjeg prostora mora neminovno imati teološko-liturgijsko utemeljenje, a ne samo funkcionalno-estetsko. Hram jeste namenjen vernicima, posvećen svetitelju koji ih spaja sa Bogom, ali on je pre svega Božji dom. Preslikati živopis sa nekog od naših srednjovekovnih manastira nemoguće je', smatra naš sagovornik, 'jer nijedan po dimenzijama ne može da se meri sa vračarskim hramom. Uzeti kao model mozaike iz crkve Svetog Đorđa na Oplencu takođe nije primereno ovom enterijeru u koji, recimo, treba da stane oko deset hiljada vernika i čak 800 horista na galerijama. U našoj tradiciji nemamo ovako velike crkve. Dečani i Studenica jesu biseri naše srednjovekovne umetnosti, ali su skromnih dimenzija u odnosu na Svetosavski hram koji je u rangu evropskih katedrala. Međutim, upravo zato, u njima se uspostavlja intimni kontakt između vernika i naslikanih svetaca', kaže Acović.
Hram Svetog Save na Vračaru - u javnosti je malo poznato - krasiće i skulptura. Reč je o vajarskim radovima na vratima, prozorima, ikonostasu, tronu... Vrata su već postavljena, od hrastovine su, ali tek treba sa spoljne i sa unutrašnje strane da budu obložena bronzanim reljefima.
- Sadržaj reljefa ikonografski je poznat (odgovara kanonima). Na zapadnom portalu, na srednjim vratima biće scena iz Hristovog života, na levim vratima iz žitija Svetog Save, a na desnim iz žitija Svetog Simeona Nemanje. Severni portal biće posvećen temama iz Starog zaveta, a južni crkvenim učiteljima - kaže Acović ne krijući da malo zazire od ovog za vajare veoma izazovnog posla.
U srpskoj skulpturi, naime, niko se od vajara ovim temama i u ovakvoj formi nije bavio, a ni u svetu ih baš nema mnogo. Silom prilika, kad je o ovakvim podvizima reč, vajari se oslanjaju na Vrata raja Lorenca Gibertija sa Krstionice Katedrale u Firenci ili Vrata pakla Ogista Rodena koja se čuvaju u Muzeju u Filadelfiji.
Milena Marjanović Ko donosi odluke
Na čelu komisije koja odlučuje o usvajanju rešenja nalazi se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop žički Hrizostom, braničevski Ignjatije, protoneimar hrama prof. dr Vojislav Milovanović, akademski slikar Siniša Žikić, živopisac Gavrilo Marković, naš sagovornik arh. Dragomir Acović, živopisac iz atinske arhiepiskopije Stamatis Skliris (učestvovao u oslikavanju hrama Hrista Spasa u Moskvi), živopisac iz Rusije Nikolaj Muhin i profesori Čedomir Vasić (Fakultet likovnih umetnosti) i Nenad Milošević (Bogoslovski fakultet).
