Izvor: B92, 27.Mar.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hesus Monkada - Srušeni grad
izdavač: Laguna
prevod: Igor Marojević
Prošlost je u Kataloniji, izgleda, živa na sličan način kao i na američkom Jugu. Sadašnjosti u ovoj knjizi i nema. Ona je mrtva.
Srušeni grad, originalno napisan na katalonskom, najpoznatije je delo Hesusa Monkade. U njemu on opisuje poslednjih sto godina (otprilike 1860-1970) postojanja Mekinense, svog rodnog mesta. Ovaj vekovima stari grad, sa svojim starim gospodskim porodicama, poznat po rudnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lignita i rečnom saobraćaju, nestao je negde pred kraj Frankove vladavine pod veštačkim jezerom napravljenim na reci Ebro. Izgradnja hidroelektrane počela je 1957, a završena je 1971. rušenjem grada. Sam Monkada tada je već neko vreme živeo u Barseloni, ali je ostao jako vezan za svoj zavičaj. Ovaj događaj predstavljao je za njega nenadoknadivi gubitak.
Prostorni i vremenski plan Srušenog grada tesno su povezani i umnogome uslovljavaju strukturu ovog romana. Da sada ne gušim pričama o hronotopu, reći ću samo da je situacija ovde dosta slična onoj iz Andrićevog romana Na Drini ćuprija. Dakle mesto je konstanta, a mi pratimo promene koje donosi protok vremena, s tom razlikom što u Monkadinoj knjizi dolazi do preklapanja vremenskih planova, pri čemu prošlost direktno prodire u sadašnjost, ionako ispražnjenu od bilo kakvog sadržaja. Kolektivna sećanja ostarelih meštana, prizivana po kafanama i podsticana sahranama, glavni su činilac fabule ovog romana. Grad odumire i gasi se. Nije mu preostalo ništa osim uspomena na sopstvenu prošlost.
To je perspektiva iz koje se čitalac upoznaje sa nizom epizoda iz istorije grada. Retrospektiva počinje špansko-marokanskim ratom 1859-1860. Sledi niz uzbudljivih događaja s kraja pretprošlog i početka prošlog veka, koji se tiču delovanja katalonskih anarhista. O nekima od njih, kao što je takozvana Semana tragica (Tragična nedelja) iz 1909, kada je streljano oko 50 ljudi zbog organizovanja pobune protiv opšte mobilizacije na koju je pozivala španska vojska, mogli smo nedavno da čitamo i u knjizi Istina o slučaju Savolta Eduarda Mendose, još jednog pisca poreklom iz Katalonije. Za ovim dolaze još turbulentnija istorijska gibanja: Prvi svetski rat, proglašenje Republike 1931, i najzad Španski građanski rat i početak Frankove diktature, čiji završetak grad Mekinensa nije dočekao.
Ovakvo nizanje događaja uslovljava epizodični karakter naracije, bez fokusiranja na jedan ili nekoliko glavnih likova. Sudbine meštana, u najvećoj meri oblikovane istorijom, smenjuju jedna drugu. Sve one obojene su ironijom i groteskom, pri čemu Monkada i iz najneznatnijih od njih uspeva da izvuče pronicljive i neretko sarkastične zaključke. Jedna od epizoda gotovo anegdotalnog karaktera, ali iz koje se dobro vidi stanje duhova u to doba, jeste ona o lokalnom zidaru Bakunjinu de Planesu. Već samo ovo ime govori mnogo o duhovnoj klimi. Elem, posle proglašenja Republike, Bakunjin dobija zadatak da sruši ogradu koja na groblju deli pokojnike u dve grupe, degradirajući one koje je crkva smatrala nedostojnima. Nekoliko godina kasnije, sa smenom vlasti i dolaskom Franka, Bakunjinu će biti naređeno da ogradu ponovo podigne. Na to mu lokalni grobar kaže: „Opet si ih zafrljačio u pakao, moj Bakunjine. Ali nemoj da brineš; bolje njima s đavolom nego nama sa Frankom." Sjajan pisac ovaj Hesus Monkada!
Srušeni grad ispripovedan je briljantnim stilom, zavodljivim i složenim, čime prikazani događaji gotovo dobijaju kvalitet opipljivosti, ali što donekle i otežava probijanje kroz jako zgusnutu naraciju. Ipak, strpljivi i koncentrisani čitalac biće nagrađen. Monkadin roman pružiće mu britak i lucidan, na momente pun saosećanja, a na momente zajedljiv i gorak uvid u logiku istorijskog fatuma.
