Izvor: RTS, 11.Jul.2015, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroine duha – Milena Pavlović Barili
Bila je dama raskošnog slikarskog talenta, pesnikinja i poliglota, putnica i boem. Nedovoljno shvaćena i priznata u svojoj sredini i svom vremenu, Milena Pavlović Barili je ipak uspela da ga obeleži i obogati. Vrednost i lepota njenog dela prepoznata je tek nakon njene smrti, kada je Milenina majka svoju kuću u Požarevcu poklonila Savetu za prosvetu i umetničkoj javnosti na uvid pružila veliki broj crteža i slika svoje ćerke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Milena Pavlović Barili je rođena 5. novembra 1909. godine u Požarevcu, u umetničkoj porodici. Njen otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor i pisac. Kao dvadesetčetvorogodišnji reporter italijanskih novina slao je, sa mnogo saosećanja, svoje izveštaje o stradanju srpskog naroda u balkanskim ratovima. Milenina majka Danica Pavlović, iz veoma ugledne srpske porodice, školovana na Konzervatorijumu u Minhenu, bila je pijanistkinja i učiteljica.
U svom pismu supruzi, Bruno Barili svedoči o porodici Milenine majke, sećajući se njenih članova kao živahnih, uspravnih, snažnih, dobrih, smelih i srećnih ljudi. U Mileninom životu oni su bili velika podrška, ali i umetnička inspiracija.
Najranije detinjstvo Milene Pavlović Barili obeleženo je putovanjima po Italiji i Francuskoj, gde je i započelo njeno osnovno obrazovanje. Školovala se i u Beogradu i Minhenu. Državnu umetničku školu u Beogradu upisuje kao izuzetan talenat, sa 12 godina. Profesori su joj bili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović i Dragoslav Stojanović. Milenini radovi se pominju 1926. godine u novinskim prikazima završne izložbe Umetničke škole.
Boravak i školovanje na Akademiji u Minhenu, u klasi profesora Franca fon Štuka, obeležen je njenim ličnim i umetničkim sazrevanjem. Otkrila je svoj umetnički put i donela hrabru odluku da pobegne od konvencionalnih formi koje su joj nametane.
Prvu samostalnu izložbu je otvorila u Beogradu, u Novinarskom domu, 1928. godine. Štampa je taj događaj propratila veoma povoljnim kritikama. U naredne četiri godine izlaže na nekoliko mesta: u svom rodnom Požarevcu, zatim učestvuje na prolećnoj izložbi Cvijete Zuzorić u Umetničkom paviljonu, a 1930. i 1932. godine na izložbama Umetničkog udruženja „Lada".
Međutim, i pored povoljnih kritika i podrške koju je dobila za svoj umetnički rad, kao i njene lične želje da svojim talentom i znanjem pomogne i unapredi sredinu iz koje je potekla, Milena ne uspeva da dobije državnu službu. Razočarana i povređena ona odlazi iz zemlje.
Dalji slikarski razvoj Milene Pavlović Barili prolazi kroz nekoliko faza koje su obeležile njen boravak u velikim svetskim gradovima – Londonu, Parizu, Rimu, Firenci, Veneciji i Njujorku. U Parizu i Rimu izlaže na grupnim i samostalnim izložbama. Tih tridesetih godina dvadesetog veka ona prvi put objavljuje i svoju poeziju, obojenu snažnom emocionalnošću i nostalgijom. Pisala je na četiri jezika – srpskom, italijanskom, španskom i francuskom.
Nakon uspeha koji je doživela u Evropi, Milena kupuje kartu u jednom pravcu i odlazi u Njujork. U Americi, kako bi rešila pitanje opastanka, počinje da se bavi modnim dizajnom – radila je nacrte za pozorišne kostime i modne kreacije haljina. Uporedo, ona izlaže i na samostalnim izložbama u Njujorku 1940. i 1943. godine.
Uradila je u svom životu više od 300 radova i veliki broj skica i crteža. Njene pesme su sačuvane, prevedene i objavljene i kod nas.
U Njujorku Milena upoznaje Roberta Tomasa Goslena, oficira američke avijacije, i udaje se za njega. Američki kontinent je bio, nažalost, i njeno poslednje odredište. Umire iznenada, u toku noći 6. marta 1945. godine, od srčanog udara. Urnu sa Mileninim pepelom donosi njen suprug u Evropu i predaje Mileninom ocu Brunu Bariliju. Danas počiva na rimskom groblju pored svojih roditelja.
Poslednjih decenija je o njoj napisano mnogo knjiga, romansiranih biografija i drama. Svakako treba istaći zbornik o Mileni Pavlović Barili – "Vero Verijus" – prvi deo luksuzne trilogije o Mileni, koji na tri jezika (engleskom, italijanskom i srpskom) donosi dvogodišnje rezultate rada i istraživanja istaknutih stučnjaka sa uglednih univerziteta.
Lazar Trifunović, jedan od najboljih znalaca savremene srpske umetnosti, rekao je da u njenim slikama ima mesta i snova, bola i fantazije više nego u čitavoj našoj umetnosti između dva rata.
Milenina majka je njihovu porodičnu kuću zaveštala gradu Požarevcu za Memorijalni muzej. Danas i jedna osnovna škola u Beogradu nosi ime Milene Pavlović Barili.
