Izvor: Blic, 17.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroina srpske kulture
Heroina srpske kulture
Juče je u 'Deretinoj' knjižari u Knez Mihailovoj ulici doneta odluka o osnivanju Zadužbine Isidore Sekulić koja treba da počne sa radom tokom proletnjih meseci naredne godine. Iza ove odluke stoji Inicijativni odbor koji okuplja, za sada, 77 književnica, slikarki, profesorki i drugih kulturnih poslenika, a na čijem čelu je spisateljica Marina Kostić. Kako je ovaj inicijativni odbor oformljen pre nešto više od tri meseca, dosta toga je urađeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako na pripremanju osnivanja Zadužbine, tako i na projektu 'Isidora Sekulić - ikona srpske kulture' koji obuhvata niz aktivnosti u pedesetak mesta u Srbiji. Kako su saopštile članice ovog odbora, pored ostalog, kontaktirano je Ministarstvo kulture Republike Srbije (sektor za zadužbine) gde im je rečeno da nema pravnih prepreka. Uz to, svojevrsna delegacija ovog odbora obavila je čitav niz manje ili više prijatnih i neprijatnih susreta i razgovora na raznim nivoima, a rezultat je, pojednostavljeno govoreći, taj da uz odluku o osnivanju treba položiti i sumu od 5.000 DM (prvobitno je bilo 10.000, ali je uz pomoć Ministarstva suma prepolovljena) koja bi, recimo, mogla da se zaradi objavljivanjem Isidorinih dela. Ali!
Ključni kamen spoticanja je, kako kažu u Inicijativnom odboru, opština Savski venac, odnosno njene birokratske strukture. Isidora Sekulić je, prisetimo se, živela u toj opštini. Kada je 1958. umrla, opština je preuzela na sebe da vodi brigu o njenim autorskim pravima i nagradi, zbog čega je i osnovan Fond 'Isidora Sekulić'. Po rečima Nataše Marković, sporno je i to što je ona, navodno, svoja autorska prava prenela na opštinu. - Sada se Isidora potuca između činovničke pameti jedne opštine i jedne podrumske sobe u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu gde je smešten ostali deo njene zaostavštine, rukopisi, radna soba, biblioteka sa 3.000 knjiga i časopisa - rekla je Nataša i podsetila da je Isidora uz ostalo bila i prva žena akademik u Srba.
Međutim, nedavno je opština Savski venac sva izdavačka prava na četiri godine, bez ikakvog javnog konkursa, ustupila Izdavačkoj kući 'Stilos' iz Novog Sada. Po rečima Marine Kostić, to je čista monopolizacija. - Koliko znamo 'Stilos' je najavio sabrana dela u luksuznoj opremi, što znači da će te knjige biti uglavnom nedostupne bibliotekama i osiromašenoj čitalačkoj publici. Niko nema ništa protiv objavljivanja Isidorinih sabranih dela. Naprotiv! Ali, zašto su prava data samo njima i to bez ikakvog javnog konkursa?! Zašto su osujećeni svi drugi koji bi eventualno želeli da objave neke od njenih knjiga kojih već dugo nema u knjižarama. S druge strane, Isidorin roman 'Đakon Bogorodične crkve' prvi put je u Beogradu objavljen pre par godina u Izdavačkoj kući 'Plavi jahač' koja sada, na primer, ne može više da objavljuje njena dela - rekla je za 'Blic' Marina Kostić.
U opštini pak, kako se i moglo očekivati, oni koji su zaduženi za ovo pitanje (vaš izveštač je strpljivo uvek iznova objašnjavao kojim povodom zove) bili su ili na sastanku, ili van zgrade, ili su govorili 'pozovite kasnije'...
U jednom trenutku, isprva ljubazni Aleksandar Nikolić pokušao je da omogući uspostavljanje telefonske veze sa načelnikom. Nakon nekoliko trenutaka odgovor je glasio: 'Načelnik nema vremena.' Na pitanje kako se zove načelnik koji nema vremena, odgovor je glasio da se za novine ne razgovara telefonom. Tek, na pitanje zašto su izdavačka prava za štampanje Isidorinih dela ustupljena bez ikakvog javnog konkursa, ne više tako ljubazan, Aleksandar Nikolić je rekao: 'To nije moj posao, ali ova opština može i ima prava, ako hoće, da ustupi ta izdavačka prava i to nam niko ne može oduzeti.' T. Nježić
