Izvor: Blic, 27.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroina osamdesetih
Urbani život osamdesetih godinama u bivšoj Jugoslaviji bio je koncentrisan uglavnom na velike gradove Beograd, Zagreb, Sarajevo i Ljubljanu. Nedavno preminula glumica Sonja Savić je upravo tih godina postala velika filmska zvezda prvenstveno zahvaljujući filmovima „Leptirov oblak", „Davitelj protiv davitelja", „Una", „Šećerna vodica", „Kako je propao rokenrol". Međutim, pravi život ove velike glumice, koja je tragično okončala život u četrdeset sedmoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godini, dešavao se u ilegali...
Sonja je uvek živela okružena ljudima koji su bili neka vrsta urbanog plemena. S njima je radila avangardne predstave, performanse, koncerte. Ona sama volela je medijske eksperimente i rad na televiziji. Priliku da radi kao voditelj na televiziji dobila je od reditelja Stanka Crnobrnje.
- Kada sam snimao seriju „Zvezde koje ne tamne", koju je pisao Branko Dimitrijević, pojavila se kao mlada i talentovana glumica. Odmah sam joj dao priliku da vodi TV emisiju „Noć punog meseca" za koju je priloge pisao Milan Oklopčić. Ona se odlično snalazila u ulozi voditelja, pa je kasnije radila sa mnom i kultnu emisiju „Petkom u 22". Dvadeset pet godina trajala je naša saradnja. Pre par godina omogućio samo joj da radi emisiju „Noć sa Sonjom Savić" na Televiziji „Avala" - kaže Stanko Crnobrnja.
Galerija likova iz osamdesetih godina prelama se kroz život i delo Sonje Savić. Od pijaniste Vlajka Lalića i perkusioniste Bore Longe, koji su je kao devojčicu sa Vračara uveli u svet rokenrola i moderne umetnosti, Sonja se razvijala kao samosvojna posebna ličnost. Družila se sa Margitom Stefanović, koja je bila član benda EKV koja ju je upoznala sa Čavketom (bubnjar „Električnog orgazma"), Milanom Mladenovićem (pevačem EKV) i slikarom Dušanom Gerzićem Gerom. Ubrzo potom, 1977. upisala je Fakultet dramskih umetnosti na FDU i važila za najtalentovaniju glumicu generacije u legendarnoj klasi sa Zoranom Cvijanovićem, Buletom Goncićem, Branimirom Brstinom, Oliverom Ježinom...
Sklonost ka alternativi dovodi je pred vrata tada osnovane „Pivare", pozorišne radionice Borke Pavićević.
- Podržavao sam oduvek njene alternativne pozorišne i filmske projekte. Ona je bila posebna u svemu. Družio sam se s njom čak i u vreme kada sam bio ministar kulture i pokušavao da je nekako vratim na pravi put. Ona je prosto prezirala materijalni svet, a bila je multitalentovana - rekao nam je glumac Branislav Lečić.
Tih godina, scenarista Nebojša Pajkić nudi joj saradnju u tri filma koja je radio - Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja", Miše Radivojevića „Una" i omnibusu „Kako je propao rokenrol".
- Sonja je zaista bila zvezda. Moj prijatelj reditelj Joca Jovanović je govorio da se glumcima daju uloge, a da se za zvezde pišu uloge. Tako sam ja za Sonju pisao ulogu fatalne žene u „Uni". Ona je bila spremna da na filmu uradi sve kao prava zvezda, kakva je danas možda jedino Kaja Žutić. Mislim da je za njenu smrt odgovorno Ministarstvo kulture i ovo društvo koje je ekonomski diskriminisalo mnoge naše vrhunske umetnike - kaže Pajkić.
Krajem osamdesetih, iako je dobijala najprestižnije glumačke nagrade na festivalima u Puli, Nišu, Veneciji, vodila je skroman život. Zanimala ju je saradnja sa regionalnim alternativcima, protivnicima kako ex-YU establišmenta, tako i kasnijeg srpskog političkog vrha.
Sa Sonjom je neprekidno bila velika ekipa ljudi, pa je družiti se s njom izgledalo kao da je čovek na velikoj žurki. Družila se sa različitim ljudima, od fotografa Miladina Jeličića Jele, preko Mlađe Andrejevića, Saleta Čupe, Dragane Kanjevac, Milana Petrovića Tice, Milutina Petrovića, Slavka Štimca, pa sve do slovenačkih „Noe Sloveniše Kunst" umetnika. Putovala je često u Sloveniju, Hrvatsku, boravila u Njujorku.
Početkom devedesetih povukla se u ilegalu i posvetila alternativnom životu. Sarađivala je sa bendom „Supernaut", Srđanom - Điletom Markovićem i Sašom Radićem. Radila je svoje avangardne art dokumentarne filmove poput „Šarlo je lep".
- Film je priča o jednom kulturnom blagu koje je ostalo od umetnosti 80-ih, nedonirano od države, i kako je nestalo. Posvećeno je Ivici Vdoviću Vdu, koji je na neki način kreator Milana Mladenovića i Dušana Kojića Koje - rekla je Sonja tom prilikom.
Poslednja faza karijere Sonje Savić, koja traje od 2000. godine naovamo, okrenuta je životu u malim krugovima, sa par sopstvenih posvećenika, gde se u njoj prelamala paralelna realnost, filozofija Kastanede, postmoderni eksperimenti. Milutin Petrović snimio je sa njom film „Jug-jugoistok", u kojem je pokušao da je vrati u glumačke vode i u kojem je Sonja glumila samu sebe. Bravurozna uloga u seriji „Vratiće se rode" mnoge je podsetila na njen značaj.
- Nikako nije uspela da pregura ovo naše vreme. Bila je previše senzibilna. Bilo joj je teško. Teško se mirila sa nepravdama i bahatošću... - priča Vlada Divljan.
Muzičar Srđan - Đile Marković
Žao mi je što nismo ostali zajedno
Muzičar Srđan - Đile Marković, frontmen grupe „Supernaut", i Sonja Savić upoznali su se devedesetih godina. U vezi su bili tri-četiri godine.
- Upoznali smo se devedesetih, kada su sa javne scene sklonjeni ljudi i segmenti izdavaštva koji su smetali opštem buđenju krvoločnosti. E, u tom i takvom trenutku smo se nas dvoje upoznali i napravili „Supernaut" kao dodatnu informaciju. Imali smo istovetan pristup, a često smo se i žestoko svađali. Iseljevala me je iz gajbe sto pedeset puta - ispričao je Đile pre nekoliko godina u intervjuu za „Gloriju" i naveo da je Sonja želela da radi s ljudima iz andergraund miljea.
- Sonja je htela da radi isključivo s nama, ljudima iz andergraunda i naturščicima. Ali, Sonja je stvarno super. Voleo sam kako priča i kako misli. Sonja ima neverovatan dar da zarobi stvarnost u njenoj celokupnosti, sa tri reči - priča Đile i otkriva kako je došlo do kraja njihove ljubavi.
- Sonja se toliko naljutila na mene da je prestala da priča sa mnom. Zaboravio sam zbog čega. Ali, umetnost je takva. Sebična. Meni je sve to bila katastrofa, jer nismo ostali zajedno i to je greška veka.
Gde su danas i šta rade zvezde novog talasa
-Dušan Kojić Koja, basista i osnivač „Šarla akrobate". Živeo u Londonu. Danas sa bendom „Disciplina kičme" radi i živi u Beogradu.
-Srđan Gojković Gile, fontmen „Električnog orgazma". Živi i radi u Beogradu.
-Srđan Šaper, frontmen benda „Idoli". Živi u Beogradu. Vlasnik marketinške agencije. Član Predsedništva DS.
-Nebojša Krstić, pevač „Idola". Marketinški ekspert, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića.
-Vlada Divljan, osnivač benda „Idoli". Bavi se muzikom sa bendom „Vlada Divljan Al Stars". Radi muziku za filmove i serije. Živi u Beču i Beogradu.
-Žika Todorović, bubnjar EKV. Jedan od vodećih srpskih glumaca. Živi i radi u Beogradu.
-Dragana Šarić Bebi Dol, pevačica. Živela u Egiptu. Živi i radi u Beogradu.
-Milutin Petrović, osnivač benda „Heroji". Filmski reditelj. Živi i radi u Beogradu.
Preminuli junaci 80-ih
-Miomir Grujić Fleka, osnivač kultnog kluba „Akademija", beogradski slikar i radio-voditelj na B92.
-Dušan Gerzić Gera, slikar i performans umetnik. Živeo i radio u Parizu, Njujorku i Beogradu.
-Margita Stefanović Magi, klavijaturistkinja benda EKV.
-Bojan Pečar, basista EKV. Živeo u Londonu, gde je umro.
-Ivica Vdović Vd, bubnjar „Šarla akrobate".
-Milan Mladenović, frontmen benda EKV, umro od raka pankreasa.
-Goran Čavajda Čavke, bubnjar „Električnog orgazma"
