Izvor: B92, 02.Maj.2012, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hercogov film stiže na Beldocs
Na programu predstojećeg, petog festivala dugometražnih dokumentaraca Beldocs biće prikazano i novo ostvarenje slavnog nemačkog reditelja Vernera Hercoga "Pećina zaboravljenih snova''.
Film je, prema najavama kako filmskih kritičara tako i arheologa, mnogo više od ture po pećini Šove koja je otkrivena 1994. godine i koja krije najstarije pećinske crteže ikada pronađene.
To je istraživanje šta arheologija kao nauka otkriva o prvim umetnicima Evrope i poreklu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << modernog ljudskog uma.
U intervjuu stručnom glasilu Arheološkog instituta Amerike, listu "Arheologija", reditelj filmova "Nosferatu", "Zli poručnik" kaže da je pećina na jugu Francuske jedno od najvećih i najsenzacionalnijih otkrića u ljudskoj kulturi.
"Kvalitet umetničkih dela, koja potiču iz tako dalekog vremena je izvanredan. To nije bilo sporo buđenje moderne ljudske duše, nema reči o primitivnim počecima slikarstva i umetnosti. Sve to je već tu, potpuno formirano. A ako je to naglo buđenje i trajalo 20.000 godina, kada govorite o vremenu toliko dalekom, vreme ne predstavlja faktor", rekao je Hercog.
Hercog je prilikom prve posete pećini primetio je da su crteži naslikani na neravnim i izbočenim površinama tako da pri treperavoj svetlosti vatre deluje kao da se kreću. U tome je prepoznao duboke korene filma i prve pokušaje čoveka da stvori pokretne slike.
Stoga je odlučio da svoj film snimi u 3D tehnici, da bi što vernije gledaocima dočarao utisak koji je imao praistorijski čovek.
"3D je imperativ. Prvobitno sam mislio da ću videti ravne zidove i slike ali tamo zapravo nema ravnih površina. Dramu ispupčenja i udubljenja umetnici su iskoristili i to su uradili sa tako izvanrednom veštinom da postoji nešto ekspresivno u drami kamena koji je transformisan i iskorišćen kako bi doprineo drami slika. Zbog toga je bilo važno snimati u 3D tehnici", rekao je Hercog.
Kako je pećina je zabranjena za posetioce zbog rizika od oštećenja crteža, Hercogov film verovatno je jedina prilika da ljudi širom sveta na jedinstven način dožive fantastičnu atmosferu podzemne riznice.
Kada je Šove otkrivena u decembru 1994. godine, prvo pitanje arheologa bilo je koliko su stare pećinske slike. Na prvi pogled, sofisticirana tehnika ukazivala je na to da je reč o relativno mladim slikama, starim 10.000 do 15.000 godina.
Tek su dalji testovi pigmenata pokazali da su slike uradjene pre 35.000 godina čime je opovrgnuto uvreženo mišljenje da su najranije pećinske slike u Evropi bile primitivni i jednostavni crteži i da su umetničke tehnike ovih umetnika usavršavane hiljadama godina.
Koliko je za sada poznato, ljudi nisu živeli u Šoveu već medvedi - i to vrsta koja je danas nestala - i slike su radjene u periodu kada su medvedi bili budni, odnosno u proleće ili leto.
Ccini se da su medvedi imali poseban značaj za umetnike koji su radili u dva odvojena perioda - prvi pre 35.000 godina i drugi pre 30.000 godina.
Osim predstava medveda, u pećini je pronadjena medvedja lobanja postavljena na neku vrstu pijedastala, kao i dokazi da je vatra bila paljena u toj odaji što ukazuje na neku vrstu rituala.
Više od 190 medveđih lobanja pronađeno je u pećini što je paleontolozima pružilo dovoljno informacija o vrsti koja je nestala pre 20.000 do 25.000 godina i koja je koristila pećine na način koji je sličan ljudskoj upotrebi.
Medvedi su, kako se čini, organizovali prostor u pećini kopajući plitke rupe, najverovatnije da bi spavali u njima. Takodje su ostavljali tragove po zidovima pećina povlačeći kandžama po krečnjaku. Na nekim delovima Šovea vidi se "saradnja" ljudi i zveri kada su umetnici inkorporirali medvedje ogrebotine u svoje slike. Na drugim slikama, medvedi su se "potpisivali" iznad slika pruživši im tako novi element koji arheolozi nazivaju "magijom medveda".
Hercog je medju omiljenim slikama izdvojio sliku sa konjima i sliku sa lavovima na kojoj jedna grupa lavova progoni svoju žrtvu.
"Intenzitet njihovog pogleda, njihova fokusiranost je izvanredan. Ne znate na šta su se tako usmerili ali jer intenzitet cele predstave neverovatan", rekao je on.
Film će na Beldocsu biti prikazan 5., 6. i 8. maja u bioskopu "Fontana" na Novom Beogradu. Cena karata je 200 dinara.
Festival se održava od 4. do 9. maja, pod sloganom „Koji film" u Sava centru, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana i Kulturnom centru u Novom Sadu.
