Izvor: Politika, 03.Sep.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Henri Mur – nežan gospodar materijala
Izložba grafika čuvenog britanskog vajara, s delima iz kolekcije Britanskog saveta, uskoro u Beogradu i Novom Sadu
Kada je prvi i jedini put boravio u Beogradu 1955. godine slavni engleski vajar Henri Mur (1898–1986) saopštio je novinarima da su njegovu umetnost narodu približile putujuće izložbe i da je počašćen pažnjom Britanskog saveta. Pretpostavljamo da je zato njihovoj kolekciji , koja se prikazuje širom sveta pod nazivom „Muzej bez zidova” , Mur pre tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << decenije donirao više od 200 svojih radova. Dela iz te zbirke , zahvaljujući Britanskom savetu videćemo u okviru izložbe „Henri Mur – grafičar” u Narodnom muzeju u Beogradu od 11. septembra do 31. oktobra i u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu od 7. do 30. novembra.
Ovog puta nećemo videti skulpture slavnog vajara već manje poznat, ali integralni deo njegovog stvaralaštva, u ovom slučaju 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model iz perioda od 1934. do 1984. godine. A biće izložene i fotografije umetnika. Izbor je načinilo londonsko Odeljenje za vizuelne umetnosti Britanskog saveta u saradnji sa Fondacijom Henrija Mura. Raznovrsnim pratećim programima, kroz stručna vođenja, predavanja, tribine, radionice za decu i odrasle naši muzeji približiće nam stvaralaštvo velikog umetnika.
Šta god da je stvarao, bez obzira na to da li je to bila skulptura, crtež, grafika ili neka druga umetnička forma Mur je uvek isticao:
– Najviše me zanima ljudska figura, a principe oblika i ritma pronašao sam u prirodi – u kamenju, stenama, kostima, drveću, biljkama.
Za dolazak Henrija Mura na naše prostore 1955. bila je zainteresovana država, pa je tako je slavni umetnik boravio dva dana u Ljubljani, potom u Zagrebu ispratio svoju izložbu i sa suprugom Irinom prisustvovao otvaranju iste postavke u Beogradu 29. marta 1955. u „Cvijeti Zuzorić“.
Na otvaranju je, kako prenosi tadašnja „Politika”, govorio književnik Marko Ristić , a bilo je predstavljeno 90 Murovih radova – skulptura, slika, crteža i reprodukcija. Iz tadašnjih novinskih članaka saznajemo da je Mur posetio i ateljea svojih beogradskih kolega, slikara Petra Lubarde i vajara Riste Stijovića, potom Mila Milunovića i Peđe Milosavljevića, a u Zagrebu Hegedušića, Bakića i Radovanija. Pominjalo se da je čak želeo da u Londonu pomogne organizovanje izložbe Generalića.
Henri Mur je lično otišao u kućnu posetu Tomi Rosandiću, koji je bio u poznim godinama i teško se kretao. Novinar našeg lista je aprila 1955. zapisao da se Mur pogledavši skulpture Rosandiću obratio sledećim rečima:
– Moj utisak o vama je potpun. Za mene je veliki doživljaj da stojim kraj velikog čoveka i njegovog dela „Ecce Homo”, koje ubrajam u najveća skulptorska dostignuća.
Henri Mur, sin rudara iz Kaslforda, potom seoski učitelj i borac Petnaeste londonske brigade u Prvom svetskom ratu koji je postao jedan od najpriznatijih britanskih vajara svojevremeno je Aleksandru Nenadoviću, dopisniku našeg lista iz Londona, u intervjuu datom u januaru 1955. pričao o svojim počecima:
– Kada sam u Londonu kao dvadaesetogodišnji mladić prvi put kročio u odaje Britanskog muzeja, pogled mi se najpre i najduže zadržao na primercima primitivne skulpture, meksičke naročito. I ako me pitate čija su dela na mene uticala eto vam odgovora. Pored neizbežnih uticaja svekolikih slikarskih i vajarskih dostignuća. Znam i da se princip vernosti materijalu vremenom počeo pretvarati u neku vrstu fetiša. Preterivalo se. Umetnik ne može biti sluga, ne sme podleći materijalu. Ali, ja i dalje smatram da nikako ne treba da bude okrutan, već obazriv, nežan gospodar materijala.
Mur je o umetnosti govorio da ona odražava prirodu, ali je „delo čoveka, a ne kopija prirode. Umetnike ne treba deliti na moderniste i realiste, već na obdarene i neobdarene. Razlika je u izrazu.”
Slavni vajar je ukazao da su ljudi počeli da ga cene nakon Drugog svetskog rata:
– Preokret u oceni vrednosti mojih radova nastupio je za poslednjim ratom. Svojevremeno sam bio naimenovan u jednom periodu za zvaničnog „ratnog umetnika” . U ratnim danima kada su nemačke bombe padale na London i strah i neizvesnost povećavali ljudske patnje, odlazio sam u skloništa, posmatrao ljude u iskušenjima i tegobi i slikao. Ti radovi iz rata bili su kasnije svuda brzo rastureni, rasprodati i primljeni sa visokom ocenom. Imao sam utisak da su mnogi tada počeli drugačije da gledaju i na moju predratnu skulpturu.
----------------------------------------------
Kolekcija Britanskog saveta
„Muzej bez zidova” kolekcija Britanskog saveta sastoji se od oko 9.000 radova u različitim medijima – od slika i grafika, preko crteža i fotografija, pa do instalacija velikog formata. Najviše su zastupljeni moderni umetnici koji su stvarali u periodu nakon Drugog svetskog rata, među kojima su Henri Mur, Damijen Hirst, Beri Flenagan, ser Eduardo Paoloci i drugi. U saradnji sa „Guglom”, kako su nam rekli u Britanskom savetu u Beogradu, deo kolekcije je digitalizovan i dostupan širokoj javnosti u formi virtuelnih izložbi. Pre dolaska u Srbiju, izložba je prikazana širom sveta, recimo u Kazahstanu, ali i zemljama u užem regionu kao što su Albanija i Makedonija. Nakon Srbije, postavaka nastavlja međunarodnu turneju kroz mrežu Britanskog saveta.
----------------------------------------------
Murov skromni život
Henri Mur rođen je 1898. u Kastelfordu u Jorkširu, u porodici rudara . Pohađao je umetničku školu u Lidsu i studirao u Londonu. Mobilisan je za vreme Prvog svetskog rata i bio ranjen. Bio jedan od savetnika Tejt galerije. Postao je inostrani član SANU 1975. godine. Oblici njegovih skulptura obično su apstraktne predstave ljudskog tela, često figure majke s detetom ili figure u ležećem položaju. Proslavio se bronzanim i mermernim skulpturama i pokrenuo novi oblik modernizma u Velikoj Britaniji. Iako je stekao bogatstvo živeo je skromno u maloj kući i zarađena sredstva usmeravao u Fondaciju koja nosi njegovo ime. Preminuo je 1986. godine.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 04.09.2014.
