Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Harmonika i predrasude
Profesor i akordeonista Nenad Ljubenović veruje da dolaze bolji dani za harmoniku, instrument koji su „narodnjaci” gotovo okupirali
Ako među muzičarima čujete „Zdravo, cijaš(i)” ili nešto slično tome, znajte da je to šala na račun akordeonista (čitaj: harmonikaša). I naši su, naime, ove zime na skupštini u Skoplju, postali članovi C.I.A. (ConfederationInternationale desAccordeonistes), međunarodne asocijacije harmonikaša osnovane davne 1935. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Parizu. Jedan od naših istaknutih umetnika na ovom instrumentu, mladi Nenad Ljubenović, šef odseka za harmoniku u beogradskoj Muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković”, koja je danas i sutra domaćin već tradicionalnog takmičenja akordeonista, priča nam priču o jednoj muzici o kojoj se malo ređe piše i govori.
Što se takmičenja u školi tiče, koje je uvek pomalo i internacionalno (biće tu i Slovaka) od Ljubenovića, jednog od organizatora, čuli smo:
– Ovo je već deveto takmičenje, dosadašnja su bila bijenalna, a ubuduće održavaće se svake godine. Ove godine imamo pedesetak učesnika. Namera nam je da u narednom periodu bude više stranaca. Inače, ovde se mogu takmičiti svi: od 7 do preko 77 godina. Novost je i da smo osnovali Beogradsku akordeon asocijaciju. Naše kolege grupišu se i u Kragujevcu, Novom Sadu... Vreme je i za asocijaciju na državnom nivou, a ne da ulazimo u C.I.A. parcijalno.
Neobična je sudbina harmonike na ovom prostoru, gde važi za jako popularan instrument. Profesor Ljubenović iskusio je to i na sopstvenoj koži. Ovde se praktično školovanje akordeoniste završava sa srednjom školom. Zato je naš sagovornik morao na studije u svet. Izabrao je ukrajinsku prestonicu – Kijev. Posle je išao malo i do Nemačke, gde se harmonika uči na mnogim muzičkim akademijama. Ovakvu fakultetsku diplomu možete steći u većini evropskih zemalja. Šta se kod nas desilo sa harmonikom, čijih su nam zvukova uši pune. Ko je kriv što nema studenata harmonike? Odgovor na ovo pitanje, u najkraćem, glasio bi: „Naše predrasude”.
– Čast narodnoj muzici, ali oni su gotovo prisvojili ovaj instrument, a „narodnjaka” ima raznih... I onih koji misle ako okače harmoniku na ramena da su zaista pravi muzičari. Upravo je to razlog za pomenute predrasude prema ovom instrumentu. Njih prepoznajete kod onih koji odlučuju da li će se ovaj „nacionalni” instrument učiti na našim akademijama, i kod naših kompozitora, i kod kreatora muzičkih programa... Zbog toga smo mi najškolovaniji sada primorani na laku kontraofanzivu: tražimo malo više prostora u našem muzičkom životu i da pokažemo ono pravo, najlepše lice harmonike.
Čujemo i kako se velika većina naše dece upisuje u muzičke škole da bi jednog dana svirali harmoniku u emisijama tipa „Grand šou”. I to je deo one priče o „našoj” harmonici koja je i na lep i na ružan način osvojila narodnu muziku.
Inače, daleki predak ovog instrumenta je iz Kine. Marko Polo je u Evropu doneo i taj sistem treperućih jezičaka, instrument koji funkcioniše kao današnja harmonika. Ovakva, ona je relativno mlad instrument, nastao u 19. veku, ali je, zbog svojih tehničkih karakteristika, orkestar u malom. Baš kao i orgulje. Harmonika u svetu ima znatno bolji tretman, ne samo u ozbiljnoj muzici. Doduše, na raznim meridijanima ona je takođe često sastavni deo folk-zvuka, ali je veoma prisutna i u džezu, roku, raznoj popularnoj muzici...
Nenad Ljubenović, ipak, nije od onih čija harmonika „jeca”. Veruje u njene bolje dane na umetničkoj sceni i šalje apel domaćim kompozitorima da doprinesu njenoj (re)afirmaciji kao klasičnog instrumenta. Optimista je možda i zbog jednog koncerta koji je kod nas, moglo bi se reći, istorijski, a i sam je deo te „istorije”. Ukratko:
– U junu ja ću kao solista nastupiti na Kolarcu sa Simfonijskim orkestrom RTS. Izvešćemo delo „U znaku Škorpije” Sofije Gubajduline. To je prvi put da se u koncertnoj sezoni jednog našeg velikog orkestra nađe i solo-harmonika. Zato sam ubeđen da je harmonika instrument čije vreme tek dolazi.
M. Šehović
[objavljeno: 01/03/2008.]
