Izvor: Politika, 01.Nov.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Harač se pretvara u porez
Mislim da Jugoslovensko dramsko pozorište nema repertoarsku politiku. Volela bih da sa ovom predstavom vratimo veru u teatar, da vratimo publiku u pozorište, kaže glumica Milena Vasić
Ta bivša Jugoslavija je bila nešto veliko. Zatim je bila sve manja i manja, pa je na kraju ostala mala. Ja se najbolje osećam tu gde jesam. U jednoj ulici. U jednoj ulici mi je vrtić za ćerku, osnovna škola za sina i moje pozorište. U toj ulici pijem i kafu. Znači, to što je bio veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << širok prostor, gde ti je sve bilo dostupno, omogućeno, sada se svelo na jedan kvart.
Ovo su reči koje glumica Milena Vasić izgovara na početku svoje ispovesti u predstavi „Rođeni u JU” koja je u režiji sarajevskog reditelja Dina Mustafića premijerno izvedena na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Mustafić je okupio dramaturški tim u kojem su Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević, Božo Koprivica, Miloš Krečković i Biserka Savić. Oni su, zajedno sa glumcima Mirjanom Karanović, Predragom Ejdusom, Brankom Petrić, Markom Baćovićem, Slobodanom Beštićem, Anitom Mančić, Goranom Jevtićem, Anđelikom Simić, Radovanom Vujovićem i pomenutom Milenom Vasić potpisali predstavu „Rođeni u JU”. Reč je o istraživačkom projektu koji se ne bavi Jugoslavijom, u smislu nestanka državno-pravnog subjektiviteta, već osećanjima. U saradničkom timu su i Dragutin Broz (scenograf), Maja Mirković (kostimograf), Vladimir Pejković (kompozitor) i Sonja Vukićević (pokret).
Milena Vasić je, pored Radovana Vujovića, najmlađi član glumačke ekipe. S tim što Radovana Vujovića priča o bivšoj zemlji, praktično, ne dotiče, jer nije odrastao u Jugoslaviji. Četiri godine starija Milena Vasić jeste. Ona je bila Titov pionir, putovala po Jugoslaviji, provodila bezbrižno, srećno detinjstvo na moru, kod ujaka u Cavtatu.
– „Rođeni u JU” mogla bi da se nazovu bića koja su imala zajednički duhovni prostor koji je razbijen i koji nedostaje. Demokratija je došla na velika vrata, a činjenica je da živimo sve, samo ne demokratiju. Revanšizam i politička korektnost, pardon nekorektnost, dovedena je do vrhunca. Nacionalizam je svuda oko nas. Omiljena rečenica u predstavi mi je ona koju izgovara Branka Petrić komentarišući demonstracije iz 1968. godine: „Stvari moraju da se menjaju da bi ostale iste”. Mislim da je moja generacija doživela poraz sa činjenicom da se ništa nije promenilo i da se neće promeniti. Vladari ostaju isti, harač se pretvara u porez. To što je bilo pre hiljadu godina na snazi je i danas – sa žaljenjem konstatuje Milena Vasić i dodaje:
– Imali smo naporne, konfliktne generacijski, probe. Trebalo je suočiti se sa istinom, jer je ona za svakoga nešto drugo. Došli smo do zaključka da je jedina istina jedinstveni matični broj. Istina je i da postoji strah od budućnosti, nepoverenje u sutra, u druge ljude.
Milena Vasić nam otkriva i da je predstava „Rođeni u JU” podstakla da intimno razmišlja o mnogim stvarima. Kada si u pozorištu, kaže, smatraš da je to najvažnija stvar na svetu. Kada se okreneš oko sebe shvatiš da ono i nije tako bitno.
– Da u ovoj zemlji žive i ljudi koji nikada nisu otišli u pozorište. Da pozorište ne menja svet! Da je moje JDP izgubilo svoju publiku. Kada se vozim taksijem, kada šetam gradom, stalno slušam tu rečenicu. JDP posećuje bitefovska publika, a Bitef jako malo ljudi gleda. Mislim da JDP nema repertoarsku politiku... Volela bih da sa ovom predstavom vratimo veru u teatar, da vratimo publiku u pozorište. Jer bez nje ne postojimo – glasno razmišlja naša sagovornica.
Milena Vasić nudi odgovor i na pitanje koje članovima predstave „Rođeni u JU” u poslednje vreme najčešće postavljaju: Zašto rade ovu predstavu? Šta od nje očekuju?
– Da se posetioci udobno smeste u svoje fotelje, raskomote, i kako teče predstava, kako sećanja počnu da naviru, ljudi počnu da se preispituju i da se sete kako smo se zaboravili i zabunili. Ponuđeno nam je poslednjih godina američko tržište, šareni butici i radnje, tržni centri, a u stvari je sve ostalo isto. Nekada su nas trovali kroz muziku folk pevačice, sa silikonima i velikim ratnim parolama. A šta se, u međuvremenu, desilo? Ljudi uporno komentarišu određene likove, a ne vide iste takve oko sebe. Mnogo mi je danas zanimljivija žena jednog aktuelnog političara, koja ima malo manje silikone i sluša baš tu folk muziku, dok njen suprug sa televizije priča o evropskim integracijama prosipajući evropske manire – zaključuje Milena Vasić.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 02.11.2010.
