Izvor: Glas javnosti, 10.Avg.2009, 05:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamlet je kao lek
Iako u prethodnoj sezoni nije imao nijednu premijeru, član Beogradskog dramskog pozorišta Dragiša Milojković svoj glumački potencijal na scenama matičnog teatra iskazivao je u repriznim hit naslovima kao što su „Frederik ili Bulevar zločina“, „Delirijum tremens“, „Disharmonija“, „Igra parova“, „Amadeus“... Uprkos činjenici što ga neki reditelji u novoj sezoni, praktično, imaju „utefterenog“ za premijerne podele, naš sagovornik nije želeo unapred da govori o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za javnost. Veli, čisto da ga ne bije maler. U međuvremenu, po stoti put, rame uz rame sa bardom našeg glumišta Draganom Nikolićem, zaigraće u predstavi „Frederik ili Bulevar zločina“, koja će 1. oktobra podići zavesu na Velikoj sceni popularnog teatra sa beogradskog Crvenog krsta. U ovoj drami Erika Emanuela Šmita o licima i naličjima pozorišta, premijerno izvedenoj u proleće 2003. godine u režiji Milana Karadžića, prikazana je uzbudljiva slika glumačkog života iza kulisa, njegov sjaj i beda, usponi i padovi...
- Dešavalo mi se i ranije da neke predstave igram po sto i više puta. To je jedan veoma poseban osećaj, a čini mi se, bar u mom slučaju, da je odgovornost čak i veća nego na premijeri - priča Dragiša za Glas javnosti i dodaje da veoma voli ovaj komad, između ostalog, i zato što je uvek aktuelan.
- Mislim da bi glumci u našem društvu trebalo da imaju bolji status. Naravno, ne samo oni, već i drugi ljudi koji se bave umetnošću, a njih ima zaista mnogo. Da bi egzistirali, moramo da se snalazimo na razne načine, igrajući često neke stvari koje nam, baš, i nisu po volji.
Prošle godine, Dragiša je objavio knjigu neobičnog naslova „Ja, moj otac“, koja je imala veoma zapažen odziv kod čitalačke publike. Ohrabren tim uspehom, krenuo je u nove spisateljske avanture...
- Trenutno pišem knjigu koja govori o aktuelnom stanju u našem društvu sa akcentom usmerenim na neke probleme koji nam se stalno dešavaju - kaže naš sagovornik koji je glumu diplomirao 1994. godine na Akademiji u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića. Nedugo posle toga, pristupio je glumačkom ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta u kojem je ostvario niz značajnih uloga. Jednu izdvaja kao posebnu, možda, i kao najznačajniju u dosadašnjoj karijeri.
- To je uloga Nađa Pala. Mađar iz Sterijinih „Rodoljubaca“ u režiji Gorčina Stojanovića. On je lik koji je sušta suprotnost mom karakteru. Neki reditelji pokušavaju da me svrstaju u jedan fah zbog toga što dobro poznajem taj moravski dijalekt. Ovde je bio poseban izazov, upravo iz razloga što Nađ govori sa onim tipičnim mađarskim akcentom - seća se Dragiša i dodaje da bi voleo jednog dana da zaigra i u Šekspirovom „Hamletu“. Nije bitno u kojoj ulozi, jer, kako kaže, sve su dobre.
- To je priča, ne samo za ova, nego za sva vremena. Klasika. Tačna je, uvek prija, i što je najvažnije, leči.
.jpg)
