Izvor: Blic, 02.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hagade u Servantesu
Izložba „Hagade: od iluminacije do ilustracije" koja će biti otvorena u 19 sati sutra, 3. aprila, u Institutu Servantes, a posredstvom Jevrejskog istorijskog muzeja, predstavlja 16 ilustracija iz tri Hagade.
Većina potiče iz čuvene Sarajevske Hagade, rukopisne knjige iz XIV veka, koja vekovima privlači pažnju javnosti zbog lepote minijatura, ornamenata, izduženih figura i neobične sudbine. Beogradska publika imaće priliku da uživa u čak 14. ilustracija iz Sarajevske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hagade koje čine ovu izložbu.
Hagada (hebrejski) ili agada (aramejski) znači priča ili kazivanje. Vremenom je Hagadom nazvana obredna knjiga, Hagada šel Pesah, namenjena kućnom obredu iz koje prve večeri jevrejskog praznika Pasah čitaju biblijski odeljci, molitve, himne, rabinska literatura. Za mnoga jevrejska domaćinstva svojina Hagade je bio luksuz. Jedino su bogati Jevreji, pogotovo španski sefardi koji su bili bliski dvorskim krugovima, mogli da prate modu iluminiranja knjiga. Jedna od najdragocenijih je Sarajevska Hagada, rukopisna knjiga iz Barselone.
Sarajevska Hagada nastala je sredinom XIV veka, u zlatno doba Španije. Već prva njena strana zbunjuje: na slici je zemlja prikazana okruglom, što je i danas misterija, budući da znamo da je dvesta godina kasnije Đordano Bruno zbog te svoje pretpostavke goreo na lomači. Ova bogato ukrašena Hagada preživela je izgon Jevreja iz Španije 1492. godine. Zemaljski muzej iz Sarajeva, u kome se Hagada čuva, otkupio je ovaj rukopis 1894. godine od Jozefa Koena. Nakon ulaska nemačke vojske u Sarajevo, jedan od prvih predmeta koji su zatražili bila je upravo Sarajevska Hagada. Dovitljivošću Joze Petrovića, tadašnjeg direktora, Sarajevska Hagada je predata na čuvanje dervišu Korkutu, bibliotekaru i kustosu Zemaljskog muzeja (čiji je brat Besim preveo Kuran).
.jpg)
