Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hadersfild u Čikagu
Oni koji govore srpski jezik a razumeju i engleski predstavu su doživeli na svoj način. Njima je u svesti odjekivao srpski jezik
Komad "Hadersfild" Uglješe Šajtinca, koji je nedavno premijerno izveden u pozorištu "TUTA" u Čikagu, ponovo je u žiži interesovanja. Upravo je objavljeno da je za snimanje istoimenog filma dobijena finansijska podrška Filmskog centra Srbije.
Neobičan put prati ovu dramu koja je 2004. godine imala svetsku premijeru u Velikoj Britaniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a kasnije je sa velikim uspehom postavljena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Na 50. Sterijinom pozorju u Novom Sadu "Hadersfild" je osvojio i Sterijinu nagradu za tekst savremene drame.
Uglješa Šajtinac diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, autor je nekoliko drama i knjiga proze. Do sada su izvedeni njegovi komadi: "Rekviziter", "Pravo na Rusa" i "Govorite li australijski".
Kako je došlo do Vaše saradnje sa pozorištem "TUTA" u Čikagu
– Jednog dana zazvonio je telefon. Na vezi je bio Željko Đukić. Rekao je da želi da postavi "Hadersfild" u pozorištu čiji je jedan od osnivača. Reč je o pozorištu "TUTA" (The Utopian Theatre Asylum), koje postoji od 1995. godine. Kako je Đukić pozorišni reditelj po obrazovanju, đak škole koju sam i ja završio (FDU u Beogradu), rekao bih da je svoj izbor pravio prema kreativnom senzibilitetu. Drugi komad, drama "Šine" Milene Marković, Željkov je ravnopravni izbor i on će lično režirati ovu predstavu na jesen ove godine, u pomenutom pozorištu. Režiju "Hadersfilda" potpisuje Dado (Dejdo), američka rediteljka kojoj je Đukić ukazao poverenje. Inače, pozorište "TUTA" u Čikagu moglo bi zaista predstavljati još samo jedno od par stotina sličnih, nebudžetskih pozorišta, ali bi uskoro moglo biti i više od toga jer svojim produkcijama, sada već i po čuvenju, ozbiljno skreće pažnju na sebe u kulturnim krugovima grada, i Čikago je sada voljan da ozbiljnije pomogne trupi. Sama ideja da se postave dva savremena komada pisaca iz Srbije zaista je hrabar pokušaj nekolicine umetnika koji razumeju pozorište da ovdašnju sredinu predstave na drugačiji, umetnički, civilizovan način.
Da li su Vaš komad "Hadersfild" radili isključivo tamošnji umetnici?
– Američki, da. Svetski, ja bih rekao. Možda i samo čikaški? Ako ćemo iskreno, u Americi nema stranaca, ili, svi su stranci. Kostime je radila Nataša Vučurović-Đukić, glumili su umetnici koji su poreklom Portugalci, Holanđani, Poljaci, Jevreji, Nemci, koliko je još nacija u ljudima koji su bili u tehničkoj opremi predstave... Nisam imao osećaj da sam stranac, ako je tako jasnije.
Kritike koje su objavljene povodom premijere komada "Hadersfild" u Čikagu su, kako smo obavešteni, veoma pozitivne. Da li ste zadovoljni reakcijom publike?
– Kritike, pretpostavljam, još uvek postoje na sajtovima listova kao što su "Chicago Tribune", "Chicago Time", "Reader"... One govore same za sebe. Reakcija publike je ono što stvarno ne umem da komentarišem. Valjda svako ima svoj utisak, drugačije ne bi ni valjalo. Važno je da nisu gledali još jednu "teoriju odraza" na sceni, trubače, leteće velove, dnevne neuroze nekih tamo troglodita sa tamo nekog Balkana – sve ono što je srpsku dramaturgiju dovelo na nivo transponovanja animalnih senzacija. Meni je bilo važno da ljudi znaju da se pred njima odvija priča o ljudima nalik njima samima. Uspelo je. Naravno da sam zadovoljan, jer, bilo je onako kako sam ja hteo.
Predstava "Hadersfild" je igrana na američko-engleskom jeziku. Kako to objašnjavate?
– Nije svejedno obratiti se strancu na njegovom, ili na nekom trećem jeziku. Čim progovorite njegov jezik vi ste u stanju da utičete i na njegovu svest. Jezik je subverzija, najveća od svih. Oni koji govore srpski jezik a razumeju i engleski predstavu su doživeli na svoj način. Njima je u svesti odjekivao srpski jezik. Za svakog ponešto, reklo bi se. A, što se tiče igranja na srpskom jeziku, pa, gostovalo je Narodno pozorište iz Beograda, skoro, sa predstavom "Kir Janja". Od onih koji su u tome učestvovali mogli bi se dobiti drugačiji utisci, pretpostavljam. Da se razumemo, "Hadersfild" bi nekome, koji se u poslednjih 15 godina iz Srbije naselio gde god bilo širom zapadnog sveta, bio razumljiv i kao pantomima – neću da se svađam sa Sterijom ili Narodnim pozorištem ali "Kir Janja" tamo nikome ne treba, naročito jer ga i nema u lektiri škola u tim zemljama.
Kada će početi snimanje filma po drami "Hadersfild"?
– Urađen je scenario za igrani film prema "Hadersfildu". Uradili smo ga Dejan Nikolaj Kraljačić, filmski režiser, i ja. Režiraće ga Ivan Živković. Projekat je dobio sredstva na konkursu. To će biti, nadam se, završni udarac toj drami. Da je zalijemo u celuloid i ostavimo sa strane. Ima i drugih drama i priča.
-----------------------------------------------------------
Izazivam đavola
Šta je sa Vašom dramom "Banat" i kada će biti postavljena u nekom pozorištu?
– "Banat" je napisan pre dve godine. Ne znam. Neće niko da je režira, da je postavi. U Engleskoj imaju neke planove sa njom. Moraću da proverim krštenicu. Možda ja i nisam rođen ovde. Što reče Mila Jakšić, moja muza, verenica i moj najstroži kritičar: "Beže glavom bez obzira, napisao si tako da nijednu reč ne mogu da izbace" – i ja znam da je to jedina nesreća koje ne treba da se bojim. Štaviše, završio sam još jedan, novi komad, i izazivam đavola.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 18.07.2006.]
