Izvor: RTS, 01.Jul.2013, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gvozdenoviću nagrada "Branko Radičević"

Žiri književne nagrade "Branko Radičević" odlučio je da ona ove godine pripadne Slavomiru Gvozdenoviću, istaknutom srpskom pesniku iz Rumunije. Nagrada će mu biti uručena na 42. Brankovom kolu u Sremskim Karlovcima.

Međunarodna nagrada Brankovog kola "Branko Radičević", za ukupan pesnički i stvaralački opus, pripala je Slavomiru Gvozdenoviću, istaknutom srpskom pesniku iz Rumunije, saopštio je danas žiri.

Nagradu je jednoglasno je doneo žiri koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << činili Nenad Grujičić, Vladimir Jagličić i Marko Kovačević.

Među dosadašnjim dobitnicima nagrade ''Branko Radičević'' nalaze se ugledni svetski pesnici: Vjačeslav Kuprijanov (Švajcarska), Filip Tanselen (Francuska), Naso Vajena (Grčka), Nikita Danilov (Rumunija), Valerij Latinjin (Rusija) i Kerol En Dafi (Velika Britanija) i Babken Simonjan (Jermenija).

Nagrada ''Branko Radičević'' svečano će biti uručena Slavomiru Gvozdenoviću na 42. Brankovom kolu, koje će trajati od 6 - 16. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu, u znaku 130. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo i 200. godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša.

Slavomir Gvozdenović  

Slavomir Gvozdenović ro­đen je 1953. go­di­ne u Be­lo­bre­ški, u županiji Karaš-Severin, a živi u Temišvaru.

Ob­ja­vio je trideset knji­ga po­e­zi­je, među kojima su: Krila i po­ma­lo va­tre, Pe­sme pred zo­ru, Od­bra­na krila, Li­ri­ka, Ve­dro otva­ra­nje ka­me­na, Ju­na­če­nje re­či­ma, Udž­be­nik o vi­da­re­voj kući, Podvla­če­nje cr­te, Ka­men za plakanje, Srp­ska mo­li­tva u Te­mi­šva­ru, Reč i sve­tlost, U ku­ći sa og­njem i le­dom, Ra­đa­nje pre­tka, Cr­njan­ski u Temišvru, Strah u klop­ci, Stra­šna pri­ča iz Kli­su­re, Ko­li­ko Ko­so­va u me­ni i Javljanje na Neri.

Rodom iz ru­mun­skog de­la Ba­na­ta, Slavomir Gvozdenović je us­peo do naj­sup­til­ni­jih va­le­ra da sa­ču­va živu le­po­tu srpskoga je­zi­ka i iz­ra­zi svest o njemu i pe­smi, o vremenu i prostoru. Odmah primećen kao talentovan pesnik, od pr­vih knji­ga no­sio je zvuč­nu sliku pa­non­ske za­vi­čaj­no­sti iz­ra­že­ne u to­po­nim­skim be­le­zi­ma pre­dač­kog tra­ja­nja, navodi se u obrazloženju žirija.

Mo­de­ran u iz­ra­zu, istraživač i slobodnog i vezanog stiha, Gvo­zde­no­vić je autor čija po­e­ti­ka po­či­va na uver­lji­vim snim­ci­ma iz stvar­no­sti, ko­ji tra­že svoj ko­ren u prohujalom - za bu­duć­nost. Srpska književna di­ja­spo­ra u primeru Slavomira Gvozdenovića ima upe­ča­tlji­vog i vrsnog pe­sni­ka u neprolaznim vrednostima maternjeg jezika, zaključuje žiri.

Gvozdenović je pri­re­dio nekoliko an­to­lo­gi­ja. Kontinuirano prevodi poeziju sa srpskog jezika na rumunski, i obrnuto. Njegova pesnička dela pre­vo­đe­na su na ruski, engleski, rumunski, nemački, francuski, italijanski, ukrajinski i slovački jezik. Urednik je književnih listova i časopisa na srpskom jeziku u Rumuniji, autor monografija i naučnih radova.

Dobitnik je više književnih i društvenih priznanja, među kojima je i Nacionalna nagrada saveza pisaca Rumunije. Kulturni, javni i društveni zastupnik srpske manjine u Rumuniji, šesnaest godina bio poslanik u parlamentu, osnivač mnogih nacionalnih institucija u Temišvaru, čuvar naše materijalne i duhovne baštine, predsednik Skupštine Srba u dijaspori u regionu.

Doktorirao je na temi ''Jezik i stil u poeziji Vaska Pope''. Živi i ra­di kao pro­fe­sor sa­vreme­ne srp­ske knji­žev­no­sti na Univerzitetu u Te­mi­šva­ru.

Nastavak na RTS...