Izvor: Politika, 19.Mar.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužva na srpskom štandu
Crnjanski je od svih naših klasika, ove godine u Lajpcigu najviše „in”.
Od našeg specijalnog izveštača
Lajpcig – Pretposlednji dan sajma knjiga u Lajpcigu protiče uz pojačanu gužvu posetilaca. Juče se na prostranom srpskom štandu sa velikim promo prostorom i mnoštvom stolica, sedelo i na podu. Prvo predstavljanje, na kome je Mihajlo Pantić govorio o novoj ulozi srpske književnosti u tranziciji nastavljeno je potom i kroz tri intervjua:za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slovenačku i austrijsku televiziju, i nemački radio. Teza našeg pisca i kritičara bila je da je danas potrebno redefinisati ulogu literature u društvu, pošto su srušeni kanoni u kojima je pisac delovao kao moralni arbitar, politički prorok. On više nije ni glasnogovornik nacije, niti može da diktira ukus, dok je liberalizacijom medija, piscu uskraćena i nekad ekskluzivna mogućnost da svojim pisanjem pomera granice ljudskih sloboda i javne reči.
Vladislav Bajec govorio je o svim slojevima istorije i tradicije u romanu „Hamam Balkanija”. Bora Ćosić, poslepromocije svog novog izdanja na nemačkom, „Knjige o zanatima”, nije krio zadovoljstvo uspehom ovogodišnjeg predstavljanja Srbije i srpske književnosti u Lajpcigu:
– Ovo je jako lepo, šta god ko rekao o sastavu reprezentacije, možemo samo biti zadovoljni, i pozdraviti nemačku inicijativu kojoj smo i mi proteklih godina zdušno kumovali. Ovde u Lajpciguje viđena uspešna srednja generacija pisaca, kakvu je, recimo, Hrvatska imala pre nekoliko godina, ali sada se stvari menjaju. Srbi zaista imaju posebnu energiju u regionu, a kad iz Beograda pođete uZagreb, tamo se oseća izvesna zatvorenost, iako i tamo ima izvrsnih pisaca.
Na štandu Srbije zatekli smo i Korneliju Marks, sa primerkom svoje upravo objavljene knjige prevoda na nemačkom, sa izabranim stihovima Crnjanskog „Od Sumatre do Lamenta nad Beogradom”, sa komentarima autorke. Crnjanski je zaista, od svih srpskih klasika, ove godine najviše „in”. Nemci ga sve više otkrivaju,a Kornelija Marks koja je na njemu magistrirala u Haleu, već sprema prevod „Romana o Londonu”.
Katedra na kojoj Marksova studira, inače, pre neki dan obogaćena je kolekcijom od 150 naslova savremene srpske književnosti, koje su biblioteci slavistike univerziteta „Martin Luter” u Haleu, u ime Ministarstva kulture Srbije uručili Zoran Hamović i Sreten Ugričić. U izboru naslova učestvovala je profesorka Angela Rihter.
Popodnevne sesije otpočele su razgovorom sa Ljubicom Arsić, Jelenom Lengold i Radmilom Lazić, o tome kako je biti žena pisac u Srbiji danas. Jelena Lengold istakla je da, ako se već književnost deli na mušku i žensku, zna mnogo žena koje mogu pisati podjednako dobro i autentično iz ugla muškarca, i opisivati muške likove, ali ne zna mnogo muških pisaca koji mogu da pišu kao žene. Lengoldova je spomenula i izvesnu diskriminaciju koja postoji kod dodele nagrada samo za žene, a da je obrnuto, to bi bio skandal. Ne stoji potpuno ni priča da su žene u srpskoj književnosti zanemarene, rekla je.
Dragana Mladenović, jedna od najmlađih učesnica srpske ekipe u Lajpcigu, bila je u prilici proteklih dana da učestvuje na nekoliko književnih tribina na temu književnost, rat i ratni zločini, uz učesnike iz drugih zemalja regiona. Mladenovićeva je, na primer, govorila o tome kako je nju, pišući pesme iz knjige „Rodbina”, koja je upravo objavljena na nemačkom, šokirala činjenica da se u njenom mirnom gradiću Pančevu, krije jedan ratni zločinac, čiji su jataci bili u neposrednom njenom susedstvu. Ivana Bodrožić je u svom romanu opisala iskustvo izbeglice, sa kojim se suočila kao devetogodišnja devojčica, dok je Mirsad Sijarić (BiH), umesto u lik žrtve, pokušao da se projektuje u lik jednog ratnog zločinca, koji je pri tom, kao i on, književnik (Radovana Karadžića), da vidi kako je to biti u njegovoj koži. NikolaLjubić (Crna Gora), u svom romanu opisao je ljubavnu idilu novinara-izveštača u Hagu, i ćerke jednog ratnog zločinca, intelektualca iz Bosne. Ovo je, inače, tribina koja je podelila susednu republiku, još pre dolaska u Lajpcig, te se na ovom sajmu na rastojanju od pedesetak metara, mogu videti dva odvojena štanda, jedan pod nazivom „Republika Srpska” idrugi pod nazivom „Bosna i Hercegovina“.
V. Roganović
objavljeno: 20.03.2011
.jpg)
