Izvor: Politika, 28.Jan.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Groteska mračne ere
Njegov junak je anonimni stanovnik grada, neko ko živi u mišjoj rupi ili pukotini podrumskog zida
Kao u velikih majstora groteske, Boša i Goje, svet Novice Tadića je osoben i neposredno prepoznatljiv. Nalazimo se u gradu usamljenika, slepih aleja, kanalizacija i neosvetljenih sokaka. Odasvud vire monstrumi. Srećemo bebe kiklopa, džinovske kokoši, nežive predmete koji imaju lica i druga fantastična čudovišta ukrštenih vrsta. Po Tadiću, stvarnost je nepostojana, preti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da sesvakoga časa rasprsne u odvojene i neprijateljske komadiće, samo da bi se opet sastavila. On je pesnik koji ispituje pojave i katalogizira nove vrste.
Neko će odmah pomisliti na srednjovekovnu i renesansnu ikonografiju. Neke od Tadićevih slika mogle bi voditi poreklo iz knjiga o crnoj magiji, alhemiji i veštičjim činima. One me podsećaju na biblije gnostika, čudesne bestijarije sa svim tim kentaurima i krilatim sfingama, rableovskim grotesknim preuveličavanjima i đavolijama, sibirskim šamanima i opsenarima, nadrealističkim izrekama, dnevnicima ludaka, sanovnicima mistika, kao i na pesme takozvanih „ukletih pesnika“: Bodlera, Lotreamona i Remboa.
Tadić, takođe, opisuje svoju sezonu u paklu. Njegov junak je anonimni stanovnik grada, neko ko živi u mišjoj rupi ili pukotini podrumskog zida. Svet je zao. Čovek je stvoren prema vlastitoj sataninoj slici. Tadić piše poeziju nove mračne ere. To je prirodna istorija grozničavog uma punog mračnih predosećanja, na kraju dugog i odvratnog veka. Svet nam se ruga. Pesnik je taj koji svedoči o stalnom preobražaju svega. Stvaranjem rukovodi demon analogije. Celovečernji šou nakaza u nastajanju. Rezultat je neka vrsta „grotesknog realizma“(Bahtinov izraz), u kojem prepoznajemo noćne more u strahu od usamljenosti.
Bruno Šulc je rekao: „Uzvišena priroda božanskog poretka... može se dokučiti jedino snagom ljudske negacije. Govorio je o Kafkinom osećanju za ograničenja ljudskog i božanskog. Tadić poseduje isti osećaj. On sastavlja antipesme, antripsalme, antimolitve. On je Stivensonov „metafizičar u mraku“. Sveti Jovan Krstitelj u svetu u kojem su ostali samo demoni. U Tadićevom delu zapanjujuće je što je stvorio viziju takve složenosti u pesmama koje su skoro isključivo vrlo kratke. Po mom mišljenju, jedan je od najoriginalnijih i najzanimljivijih pesnika današnjice.
Čarls Simić
Iz predgovora američkom izdanju izbora iz poezije Novice Tadića, „Night Mail”
objavljeno: 29.01.2011.
