Izvor: B92, 01.Avg.2011, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grosmanu nagrada za knjigu godine
David Grosman dobitnik je Nacionalne jevrejske nagrade za knjigu godine za roman „Do kraja zemlje" koji je do sada preveden na blizu trideset jezika.
U najužem izboru, pored Grosmanovog romana „Do kraja zemlje”, našli su se romani „Nevidljivi most" Džuli Orindžer, „Uputstva" Adama Levina i „Nemezis" Filipa Rota. Nacionalnu jevrejsku nagradu za knjigu godine od 1948. godine dodeljuje Nacionalni jevrejski savet za knjigu, a nagrada se tradicionalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dodeljuje u Njujorku.
U proteklih nekoliko meseci David Grosman je dobio nekoliko velikih svetskih priznanja, među kojima su i nagrade „Albatros" i Nagrada nemačkih izdavača i knjižara za mir. Njegov roman „Do kraja zemlje", objavljen pre pola godine u prevodu Davida Albaharija i u izdanju njegovog srpskog izdavača „Arhipelaga", svetska kritika ga je ocenila kao novo remek-delo velikog majstora savremene svetske književnosti. Polovinom aprila ove godine David Grosman je na Međunarodnom književnom festivalu „Prose fest" u Novom Sadu dobio Nagradu „Milovan Vidaković".
Napisan na blizu 600 strana, roman „Do kraja zemlje" je uzbudljiva, nesvakidašnje moćna i ispunjena saga o izraelsko-palestinskim odnosima, o ljubavi i patnji, i o pogibiji sina u ratu sa Hezbolahom u Libanu.
Dok sin odlazi u rat, njegovi majka i otac kreću na pešačenje stazom oko Izraela, posvećujući tu dugu šetnju sinu za koga strepe i strahovima i nadama s kojima žive. Sin odlazi u rat vođen osećanjem dužnosti, a majka i otac odlaze od kuće na hodočasničko pešačenje jer se boje da će ih kod kuće zateći vest o pogibiji sina. Pešačenje, prisećanje i neprestani dijalog jesu pokušaj da se u magiji priče održi sigurnost sinovljevog života. U dugom pešačenju majka i otac, razdvojeni u običnom životu, prisećaju se celog svog života, odrastanja sina, svojih ljubavi, uspona i padova, časova sreće i časova u kojima su gubili svaku nadu. Čudesna snaga Grosmanovog romana proističe iz sposobnosti da istoriju svede na ljudsku meru, a da u običnosti otkrije slojeve istorije i nužnosti koje je ona izazvala.
Istorija i savremenost, ljubav i mržnja, strast i očaj, bol i bes, skrušenost i bekstvo od zadatog života, sećanje i stvarnost, osnovne ljudske vrednosti u svetu punom nasilja, svakodnevni život sa stalnim strahom od novog rata ili od rata koji je u toku ili od bombaša samoubica – sve su to velike teme Grosmanovog romana kazanog u duhu uzbudljive, iznijansirane i slojevite priče. Grosman pripoveda sugestivno i uzbudljivo, a njegov roman dobija snagu velike freske i polifonije u kojima se sabiraju slike i glasovi, iskustva proživljenog života i sve ono što je vredno sećanja.
Kako sam Grosman kaže, roman „Do kraja sveta" je njegova najintimnija knjiga. Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Grosman pripoveda o savremenim događajima, a jedno od finala ove uzbudljive i voluminozne knjige jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraelske vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom.
- Pre četiri godine, kada je moj stariji sin, Uri, trebalo da pođe u vojsku, nisam više mogao da sledim svoj ustaljeni način pisanja. Obuzela me panika i učinila me nespokojnim. Tada sam počeo da pišem roman koji se neposredno tiče sumorne stvarnosti u kojoj živim. Roman u kom se opisuje kako spoljašnje nasilje i surovost opštepolitičke i vojničke zbilje nadire kroz krhko i ranjivo tkivo jedne porodice, dok je konačno ne raspoluti. Neposredno posle smrti mog sina Urija, u ratu između Izraela i Libana, svest o tome što se zbilo doprla je do poslednje ćelije u meni. Silina uspomene je zaista ogromna i teška, ponekad i parališuća. Ipak, sam čin pisanja u ovom vremenu predstavlja za mene određeno "carstvo”, mentalnu teritoriju kakvu nikad dosad nisam iskusio, gde smrt nije samo apsolutno jednodimenzionalno poricanje života. Pišem. Maštam. Sam čin imaginacije unosi živost u mene. Nisam sleđen i oduzet pred tom nemani -kaže David Grosman o nastanku svog romana „Do kraja sveta".
