Izvor: Glas javnosti, 26.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gran pri izraelskom filmu
Svečanim uručenjem nagrada sinoć je na Paliću završen 15. po redu Festival evropskog filma. Gran pri festivala Zlatni toranj pripao je animiranom izraelskom filmu „Valcer za Bašira“, a Palićki toranj za najbolju režiju Andreasu Drezenu za nemački film „Sedmo nebo“.
Međunarodni žiri čiji je predsednik bio izraelski reditelj Drol Saul, a članovi Lena Bogdanović, Marija Popistasu, Srđan Vuletić i Martina Blajs odluke je doneo jednoglasno. Nagradu za toleranciju „Gorki >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << list“ kompanije „Si end si“ za najbolji film prikazan u programu „Paralele i sudari“ (i novčani iznos od 3.000 evra) dobio je estonsko-britanski film „Magnus“ za hrabar autorski pristup Kadri Kušar u priči koja se protivi konvencijama tipične drame o odrastanju.
Glavni festivalski žiri odlučio je da nagradi izraelski film reditelja Arija Folmana, za originalan, hrabar i, iznad svega, iskren pristup složenim temama kao što je mirenje sa „istorijskim mrljama“ u nacionalnom i individualnom sećanju. Valcer je autorski film u kome Folman donosi pomake u filmskom jeziku.
„VALCER ZA BAŠIRA“
U filmu „Valcer za Bašira“, prikazanom na ovogodišnjem kanskom festivalu, reditelj Ari Folman rekonstruiše vreme kada je kao devetnaestogodišnji vojnik bio svedok masakra koji su falangisti izveli nad hiljadama palestinskih izbeglica za vreme rata u Libanu avgusta 1982. godine.
- Nismo želeli da snimimo još jedan dosadan film o ratu, u kome veterani iznose svoja iskustva. Postupak animacije stavlja film u drugu dimenziju i daje mu posebnu snagu, mnogo veću nego da su angažovani živi, a ne crtani glumci. Cilj nam je bio da progovorimo o naličju rata. Danas mnogi filmovi koji se vode kao antiratni glorifikuju rat, publika dobija poruku kako je rat baš dobar, rekli su animatori filma Gali Edelbaum i Tai Gadon, gosti Palićkog festivala.
Reditelj Andreas Drezen nagrađen je za hrabri i beskompromisni prikaz ljubavi i životnih odluka koje se mogu doneti u bilo kojem starosnom dobu. Film prikazuje generaciju ljudi koji su prevalili sedamdesetu sa puno nežnosti, na jednako otvoren način donoseći i svetlu i tamnu stranu njihovih života.
Rumunski film „Bugi“ reditelja Radua Munteana dobio je specijalno priznanje za dobro vođene dijaloge, glumu i fotografiju. Film se bavi prekretnicom u životu junaka koji je upravo prevalio tridesetu.
Specijalna nagrada u programu „Paralele i sudari“ pripala je turskom filmu „Knjiga za leto“ Sejfija Teomana, za nežan i intiman prikaz sukoba tradicionalnog i modernog načina života u ruralnoj Turskoj. Žiri kritike Fipresci Srbija nagradio je ruski film „Rusalka“ rediteljke Ane Melikijan. Publika je za najbolji film proglasila rusko ostvarenje „Rusalka“.
„ALEKSANDAR LIFKA“ GORANU PASKALJEVIĆU
Nagradu „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskom filmu reditelju Goranu Paskaljeviću uručila je Edit Evetović, kćerka subotičkog pionira pokretnih slika.
Paskaljević je zahvaljujući na nagradi rekao da nam je danas potrebno mnogo savremenih Lifki koji bi otvarali nove bioskope, a ne zatvarali postojeće. Autor filmova „Bure baruta“, „Tango argentino“, „Varljivo leto 68“ uskoro počinje snimanje prve albansko-srpske koprodukcije u koju će biti uključeni i italijanski koproducenti, film „Svadbeno putovanje“.
- U prvoj priči mog filma jedan mladi par u Albaniji nezadovoljan tamošnjim životom odlučuje da trajektom krene u Bari i tamo potraži bolji život. U drugoj priči susrećemo se sa srpskim parom koji takođe želi da ode iz zemlje na konkurs u Milano (glavni junak violončelista). U trećoj priči u Evropi oba para shvataju da su tretirani kao građani trećeg reda - rekao je Paskaljević, koji se uskoro putuje na Festival u Lokarnu gde će biti član žirija. Inače, Paskaljević je na Palić stigao iz Jerevana gde je imao master klas, gde su prikazana tri njegova filma.
Paskaljević je rekao da je video bar polovinu filmova iz glavnog programa i da Palić izrasta u ozbiljan festival evropskog filma. On je ocenio da srpskom filmu danas treba mnogo napora da se vrati na evropsku scene u onom sjaju koji su pronosila dela Makavejeva, Petrovića, Pavlovića i potom Paskaljevićeve generacije.
