Izvor: Politika, 16.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gran pri „Sireni”
Ruskoj rediteljki Ani Melikijan nagrada za najbolji film, Stefan Arsenijević najbolji reditelj
Od našeg specijalnog izveštača
Sofija, 16. marta–Najbolji film međunarodnog takmičarskog programa 12. Sofijskog festivala je „Sirena" (Rusalka) mlade ruske rediteljke Ane Melikijan, koji je nedavno u Berlinu osvojio nagradu kritike, a već je svoju potvrdu imao i na festivalima u Sočiju i Sandensu gde je malena Maša Šalaeva osvojila nagradu za najbolju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žensku ulogu.
Žiri koji je ove godine bio sastavljen od sve samih reditelja: Jos Steling (predsednik), DomRoter, Aleksej Popogrebski, Iglika Trifonova i Srdan Golubović, dodelivši sofijski Gran pri „Sireni", nagradili su „doprinose u umetnosti režije, izuzetan snimateljski rad, glumu i njen ples za energiju i invenciju". I zaista, ova moderna bajka i romansa (o devojčici koja je odrastala pored mora a onda se obrela u betonskoj Moskvi) u kojoj scenaristkinja i rediteljka Melikijan hvata i grli sopstvene snove, sjedinjuje mit i izvitoperenu stvarnost, pleni rediteljskim postupkom i šarmom malene glumice u čijim očima caruje svet čuda i iskonske nevinosti.
Nagrada „Kadilak" za najbolju režiju pripala je našem reditelju Stefanu Arsenijeviću za film „Ljubav i drugi zločini". Žiri je u svom obrazloženju istakao da Arsenijevića nagrađuje za humanost i liričnost njegovog rediteljskog stila, dok ga je publika nagradila burnim i iskrenim aplauzom.
Specijalna nagrada žirija (Spetial Mention Award) pripala je holandsko-južnoafričko-britanskom filmu „Ptica ne može da leti" Ane Triz i to za „kreiranje unikatnog i magičnog sveta". Umetnički svet Trizove je i inače svet literature, pozorišta i filma, a refleksi toga vidni su u njenom nagrađenom delu u kojem se meša fantazija i stvarnost i izrasta emocija u priči o uspostavljanju veze između žene i njenog neznanog unuka.
Za najbolji bugarski film proglašen je „Svet je veliki i spasenje vreba odasvuda" Stefana Komandareva sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi, a priznanje je uz gromki aplauz publike uručen reditelju ali i direktoru fotografije Emilu Hristovu.
Nagrada „Ničija zemlja" koju dodeljuje Udruženje bugarskih filmskih kritičara za najbolji balkanski film, jednoglasno je pripala Kristijanu Munđijuu za film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana", dok je nagrada „Džemison" za najbolji kratki bugarski film dodeljena Petaru Valčanovu za „Porodičnu terapiju", delo u kojem se crni humor meša sa dramskim intenzitetom.
Za doprinos i razvoj moderne filmske ekspresije „Bitter Cup" pripala je izvrsnom filmu „P.V.C.- 1"koji kao scenarista, reditelj, snimatelj i koproducent potpisuje kolumbijski reditelj grčkog porekla Spiros Statulopulos. Ovaj film je već osvojio i nagrade kritike i „Srebrni Aleksandar" za najbolju režiju na Solunskom festivalu. Statulopulosov „P.V.C.- 1" inspirisan je istinitom pričom o borbi za život mlade Kolumbijke koja je postala žrtva terorističkog akta, a reditelj, kojem je ovo debitantski dugometražni film, psihološkim situacijama snažnom čini njenu nadgradnju. Opredelivši se za dokumentarno-igranu strukturu filma, autor u 85 minuta, u jednom jedinom kadru i u formi prenosa događaja uživo, nudi gledaocu poziciju napetog svedoka užasne nevolje u kojoj se nalazi majka troje dece, kojoj na porodičnom imanju u jednoj kolumbijskoj zabiti grupa ucenjivača oko vrata vezuje bombu a porodica u sveopštoj panici ulaže trud da se dovede spasilac. Napeto i neizvesno do samog kraja.
Dodelom festivalskih priznanja kao i nagrada „Sofija" za izuzetan doprinos svetskom i evropskom filmu Mikiju Manojloviću i francuskom piscu i scenaristi Žanu-Klodu Karijeru, velikim i zabavnim koncertom „Festivalskog benda", sinoć je završen takmičarski deo 12. Sofijskog festivala. No, tu nije kraj, jer festival traje do 23. marta. Večeras će se publici pokloniti Fatih Akin posle projekcije filma „Na ivici raja", a već sutra u Sofiji će se obreti i Milčo Mančevski kako bi lično prisustvovao gala premijeri svog filma „Senke". Sofijski festival je i po sadržaju i po organizaciji čitavog niza paralelnih događaja je izvrstan primer na kojem bi i beogradski Fest trebalo da uči.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 17/03/2008.]
