Izvor: Blic, 23.Jun.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grafika na preskok
Srpska grafika danas; tekst u katalogu: Dragana Kovačić; Galerija Beograd na Kosančićevom vencu
Pretenciozan naziv koji kvari utisak: „Srpska grafika danas”. Izložba predstavlja 34 umetnika i isto toliko radova. Među njima su majstori svog zanata poput Velizara Krstića, Biljane Vuković, Milana Blanuše, Branimira Karanovića, Miodraga Mlađovića, Dimitrija Pecića, Danijele Fulgosi, Katarine Zarić, Bojana Otaševića, Branka Rakovića, izvanredne Simonide Radonjić...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Činjenica je da je grafički list poslednji primer plemenitog zanata, ali i da je njegovo umnožavanje omogućilo da postane veoma popularna umetnost u kojoj je tzv. beogradska škola imala zavidno mesto. Činjenica je takođe da su zahvaljujući grafici u umetničkoj terminologiji postali legitimni pojmovi produkcija, reprodukcija i postprodukcija (dorada elektronskim putem). Tome su prvi doprinos dali korifeji jugoslovenske grafike Mihajlo Petrov, Đorđe Andrejević Kun, Mirko Kujačić, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Marko Krsmanović, Boško Karanović, Bogdan Kršić... Njima je bilo važno da pored ovladavanja zanatom izgrade i svoju sintaksu. Po njoj su bili i ostali prepoznatljivi ne samo među savremenicima.
Izložbi u Galeriji „Beograd” upravo nedostaju oni naši savremeni grafičari koji su se sintaksom istakli, među ostalima kao što su Radovan Kragulj, Branko Miljuš, Halil Tikveša, Miodrag Rogić, Dušan Otašević... Ako se htelo ići na mlađe (što bi bilo veoma zanimljivo da vidimo gde je sada beogradska škola grafike), stari majstori su mogli biti preskočeni baš kao što neki i jesu. Ovako smo umesto slike srpske grafike danas stekli sliku nasumične selekcije, bez obzira na kvalitet i raznorodnost radova.
