Izvor: Politika, 21.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grafički dizajn u Srbiji
I sada deluje dirljivo koliko su se umetnici između 1950. i 1970. trudili da osvoje izvesnu umetničku slobodu, kaže Gordana Popović-Vasić, autor izložbe u galeriji „Grafički kolektiv”
Izložba radova pedesetak autora, pod nazivom „Između straha i oduševljenja”, posvećena počecima modernog grafičkog dizajna u Srbiji od 1950. do 1970. godine, smišljena po koncepciji Gordane Popović-Vasić, istoričarke umetnosti, biće otvorena večeras u 20 časova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Galeriji „Grafički kolektiv” u Beogradu ( Obilićev venac 27). Do 18. jula, ova postavka upriličena povodom jubileja, šest decenija „Grafičkog kolektiva”, pružiće uvid u umetničku praksu grafičkog dizajna, zahvaljujući izloženim plakatima, opremi knjiga, grafičkim simbolima, novinama, časopisima, reklamama, koje je od pedesetih do sedamdesetih godina stvaralo pedesetak umetnika.
Pedesete godine 20. veka su predtelevizijsko vreme, u kojem su glavna sredstva komunikacije bila radio, štampana reč, slika, plakati. Tada je došlo do profesionalne aktivnosti prvih diplomaca Akademije primenjenih umetnosti. Umetnici su radili po zahtevu naručilaca, zvaničnih institucija sistema, tako da radovi ukazuju na kretanja u društvu i prenose različite poruke.
O cilju koji je imala pred sobom kada je radila na konceptu izložbe, Gordana Popović-Vasić za „Politiku” kaže:
– Postavka obuhvata period od pedesetih godina, koje zvanično raskidaju sa socrealizmom, do sedamdesetih koje su bile prekretnica u shvatanjima. Početkom sedamdesetih je osnovan i Studentski kulturni centar, koji je imao grafičku delatnost i zastupao nov način mišljenja. Izložićemo dvadesetak plakata iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti, zatim seriju poštanskih maraka, novine iz tog perioda, logotipe, prvi put omote gramofonskih ploča... S obzirom na to da je galerija mala, a materijala mnogo, na video bimu i u katalogu koji prati izložbu, videće se i drugi radovi. Osim radova Mila Milunovića, Đorđa Andrejevića Kuna i Slobodana Mašića, biće predstavljeno i ono što su uradili Matijas Lamalik, Mihajlo Petrov, Sreten Dokić, Ivan Lučev, pa prvi đaci Akademije primenjenih umetnika – Stjepan Fileki, Bosiljka Kićevac, Bogdan Kršić, Borivoje Likić, Žika Kovačević, Andreja Milenković, Viktorija Bregovljanin, Marko Krsmanović, Boško Karanović, Dragoljub Kažić... Radovi su izabrani više kao ilustracija jednog vremena, a ne po estetskom kriterijumu.
Naša sagovornica navodi da naziv postavke „Između straha i oduševljenja” upućuje na to da, u suštini, istorija našeg grafičkog dizajna govori o istoriji socijalističke Jugoslavije, koja je bila zasnovana na strahu i oduševljenju.
– Sve vreme trajala je u zemlji izvesna vrsta represije i pritisak partije, umetnici su morali da vode računa kako i šta rade, postojala je i cenzura i autocenzura. Sa druge strane, postojalo je i oduševljenje jer je svako hteo nešto da doprinese u struci, proizvodnji" Tako se negovao istovremeno i pritisak i oduševljenje, a grafička umetnost je nastala između toga. Pogotovu što je primenjena grafika bila vezana za naručioce – zvanične institucije kao što su Socijalistički savez, Crveni krst... – objašnjava Gordana Popović-Vasić.
Na pitanje da li je tu bilo mesta za umetničke slobode naša sagovornica je odgovorila:
– I sada deluje dirljivo koliko su se umetnici tada trudili da osvoje izvesnu umetničku slobodu. U početku je sve išlo veoma teško, stalno se raspravljalo o tome kakva je umetnost potrebna, kakva bi mogla da bude, pamti se da je Tito šezdesetih održao govor protiv apstraktne umetnosti i sve vreme je postojala ta čuvena reč „smernice”. Sve se oprezno radilo sa puno obzira prema partiji i vlasti, i to je dominantna crta tog perioda. Na izložbi se vidi ličnost umetnika, neko se više, neko manje snalazio, a bilo je vrlo darovitih ljudi. Milo Milunović je radio plakate za 25. i 1. maj sa svim arsenalom koji je potreban: srp i čekić, zvezda. Ali, bez obzira na sve, bila je to u suštini slika. Sredinom šezdesetih se pojavio Slobodan Mašić. On je shvatio grafički dizajn kao jezik, nov način mišljenja.
Najveće zadovoljstvo u spremanju izložbe Gordani Popović-Vasić je bio istraživački rad – da vidi kako su mnogi umetnici počeli i kako su dalje radili. Zaključak je da su svi radili vrlo profesionalno i borili se za struku, kao i to da se ništa ne dešava u umetnosti što se prethodno nije desilo u politici. I nekada i sada.
B. Lijeskić
[objavljeno: 22/06/2009]
