Izvor: Blic, 24.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradska ekipa
Gradska ekipa
U svim velikim gradovima Balkana postoji podela na 'raju' i 'papke', na 'seljake' i 'gradsku ekipu'. Sve navedene kategorije treba uzeti vrlo uslovno, ne sa zrnom, nego celom šakom soli, shvatiti ih kao kolokvijalne atribute koji, u suštini, nisu uvredljivi, nego opisni. Povrh toga, u dve, naoko podeljene, grupe postoje velike površine dodira, spajanja, pa, čak, i uzajamnog preplitanja. Kada, recimo, čovek sedi u nekom od kafe preko puta Osme (ili Treće) gimnazije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Njegoševoj, a sa razglasa koji bučno označava maturalni kraj jedne generacije trešti ordinarni folk-treš, onda se mora pitati hoće li 'gradske ekipe' uopšte biti za koju godinu. Najveći 'seljakluk' (opet uzeti kao pežorativnu odrednicu, bez uvrede za autentične seljake) u moje vreme, osamdesetih, bio je onaj bend što će uskoro vaskrnuti na Vidovdan.
Nema sumnje da će se na Vidovo gradska ekipa i seljačine naći na istom mestu. To je, uostalom, i najveći sociološki domet 'pastirskog roka' - ukidanje ukusa kao demarkacione linije: hop-cup, poskočiću, pljunuti i zapjevati. Svi kao jedan. Što je ok, ako neko voli.
Ima, srećom, još uvek događaja poput 'Kraftwerka' na Tašu. Tamo, među desetak hiljada ljudi spremnih da svoj novac i vreme investiraju u verovatno najeksluzivniji i jedan od najuticajnijih bendova u istoriji rokenrola, bilo je mnogo dece između osam i dvanaest godina, dakle, u onom vremenu kada se formira muzički ukus, a to još uvek znači i – pogled na svet. Tu se negde rađa nova 'gradska ekipa', ona koja će, nezatrovana folk-trešom, uspeti da se izbori za to da im na maturi ne svira ništa 'pastirsko', osim kakve autentične etno-skupine. Nama je, svojevremeno, uspelo da vrhunac populizma budu Azra, Film i Idoli. Pastire smo uspešno odjavili. Povampireni, u sve novim oblicima, oni su naizgled neuništivi kao ona Kišova plastična boca, metafora svake banalnosti.
Pa, sve do jednom.
Fantastičan let
'Betmen počinje' reditelja Kristofera Nolana
Otkud sad početak, kad je reč o petoj ekranizaciji čuvenog stripa iz davne l939? Dobivši priliku da se ponovo pozabavi likom i delom čuvenog Čoveka-šišmiša, reditelj Kristofer Nolan (pamtimo ga po inteligentnim i maštovitim filmovima 'Memento' i 'Nesanica-insomnija') odmah je shvatio da se čuvene legende i bajke uvek pričaju iznova, kao da je to prvi put. 'Betmen počinje' (god. proizvodnje 2005. trajanje: l40 min.) ne donosi nikakve reference, aluzije ili podsećanja na prethodnike. Uglavnom, isto to samo drugačije i bolje. Nolan istražuje mračnu i bolnu stranu Betmenove legende, traumatično sećanje na roditelje koji su ubijeni u prisustvu nemoćnog dečaka, kojeg će osećanje krivice proganjati celog života. Kaleći se za budući život osvetnika, Brus Vejn (Kristofer Bejl) prolazi kroz surova zatvorenička mučenja negde u tibetanskim vrletima, da bi se kao zreo mladić vratio u Gotam Siti i zatekao očevo preduzeće u rukama zlih i korumpiranih tajkuna.Nolan je smanjio udeo komičnog i parodičnog, davši svim likovima složene karakterne osobine koje prepoznajemo u svakom trenutku današnje američke scene. Najpre je tu scena Gotam Sitija, futurističke mračne tvorevine koja deluje poznato, bar koliko unutrašnje ustrojstvo korporacije koju vodi neulovljivi Erl (magični Rutger Hauer), ili jedini pošteni policajac u celom Gotamu poručnik Gordon (još jedna sjajna uloga Gerija Oldmana, zašto ga dugo nema?), a da ne pominjemo legendarnog Vejnovog batlera, jedinog upućenog u tajne njegovog dvostrukog života (Majkl Kejn).
Znak njegovog sazrevanja javlja se tek na početku druge polovine filma, otkriće transformacije u moćnog Slepog miša. Njegovi najveći neprijatelji su vođa Lige senki (Ken Vatanabe, za dugo pamćenje) i pokvareni psihijatar (Silijen Marfi) koji po dobroj viktorijanskoj tradiciji svoje pacijente-neprijatelje baca u doslovni kazamat. Sve je to protkano mračnim humorom, uključujući i plan da se moćna droga ubrizga u gradski vodovod (hvala lepo, zato već godinama pijem flaširanu izvornu vodu). I naravno, kad smo već zaboravili da neko ovde nedostaje, u samoj završnici filma javlja se legendarni suparnik Džoker, što će reći da će nastavka priče biti. Izvrstan film Kristofera Nolana je mnogo više od zabave. Proverite.
