Izvor: Politika, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradnja pozorišta puna nedoumica
Za nekoliko dana trebalo bi da počne rušenje najstarijeg teatra u zemlji, a još se ne zna kako će izgledati nova pozorišna zgrada
Subotica – Odbrojavanje je počelo: za svega nekoliko dana u centru grada bageri će sravniti sa zemljom veći deo najstarije zgrade teatra u Srbiji i tako započeti obnovu i rekonstrukciju Narodnog pozorišta. Biće to početak najvećeg graditeljskog zahvata vrednog 24 miliona evra na jednom objektu u centru zaštićenog jezgra grada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trenutak na koji se čekalo najmanje tri decenije tokom kojih se teatar neumoljivo urušavao tako da već godinama u njegovoj centralnoj sali ne mogu da se igraju predstave.
Međutim, baš kao što bi za nekoliko dana u vazduhu trebalo da ostane tek nekoliko zidova pozorišta, koje će pridržavati skela visoka tridesetak metara, tako sada u vazduhu visi mnogo pitanja na koje niko do zvaničnika još nije dao odgovor. Prvo i osnovno je: kako će izgledati obnovljeno Narodno pozorište?
Naime, agencija "Justat", kojoj je još 1996. godine povereno da izradi nacrt obnove i rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, nije još dala predlog fasade i konačnog izgleda Talijinog hrama. Osim toga, projekat po kojem bi obnova trebalo da teče još uvek nije u rukama gradskog Zavoda za urbanizam, koji je zadužen za sprovođenje posla, već u beogradskom "Energoprojektu" koji više od godinu dana radi njegovu reviziju. Sada se očekuje da su sve primedbe revizora iscrpljene i ispravljene, te da će sa finalnim pečatom privatno preduzeće "Panongrad", izabrano na tenderu, moći da krene u prvu fazu demontaže teatra.
Pošto je čitav projekat rekonstrukcije i izgradnje pozorišta još uvek kod revizora, u Subotici nije ni organizovana javna rasprava o projektu. Do sada su se sve prezentacije odvijale u uskom krugu stručnjaka, a činjenica da Subotičani ne znaju kako će izgledati novo obnovljeno pozorište na mestu starog, čiji stubovi čine vizuelni identitet centra, teren je na kome rastu brojna pitanja i dileme. Strahuje se da bi zbog toga što, kako je najavljeno po projektu, pozorište "raste" u visinu, jer na trgu nema prostora da se širi, moglo postati građevinski monstrum visok kao Gradska kuća preko puta. Postavlja se i pitanje ko će, nakon što bude izgrađen, ovaj teatar izdržavati jer, kako je procenjeno, za 14.500 kvadratnih metara godišnje će biti potrebno izdvajati 2,2 miliona evra. Pogotovo što se sada kao jedan od finansijera javlja Ministarstvo kulture, pa je morala biti napuštena prvobitna ideja da u prizemlju budu komercijalni sadržaji.
Mnogi Subotičani se pitaju zbog čega se ovo pozorište kao spomenik istorije, graditeljstva i kulture ne rekonstruiše u stanju u kakvom jeste, i za desetak miliona evra izgradi novo savremeno na nekom novom mestu. Zastupnici ove teze smatraju da bi se na taj način "relaksirao" centar grada koji je sabijen na malom prostoru, i da bi se otvaranjem novih sadržaja u nekoj od bočnih ulica centar proširio, grad obogatio sadržajima, a izgradnja pozorišta bila jeftinija. Među stručnim nedoumicama, postoji i jedna politička koju je u javnost izneo Mirko Bajić, pokrajinski poslanik i odbornik Narodne demokratske stranke Vojvodine, a po kojoj je navodno izgradnja pozorišta deo koalicionog sporazuma između vladajućeg Saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke. Po tom sporazumu SVM gradi pozorište, a DS kompleks zatvorenih bazena i niko se nikom ne meša u "feud".
Međutim, iako je izgradnja pozorišta glavna gradska tema u poslednjih desetak dana, sva ova pitanja među stručnom javnošću mogu se čuti samo nezvanično, jer niko o ovome ne želi da govori u javnosti. O poslu veka nije se oglasio ni jedan arhitekta ili urbanista. Uostalom, pozorište je "odnelo" svoju prvu "žrtvu". Mr Žombor Sabo tvrdi da je smenjen sa mesta prvog gradskog arhitekte jer je rekao da se gradi monstrum a ne pozorište, iako predsednik opštine razloge za smenu pravda razlikama u viziji razvoja grada.
Kristijan Bartuš, direktor Zavoda za urbanizam, kome je povereno da vodi radove na izgradnji pozorišta, kaže da su sve ove dileme lažne i da, kada je već Subotica dobila novac, nema razloga da ga i ne utroši. Ako se ne gradi pozorište za grad to ne znači nikakvu uštedu, jer novac najvećim delom, 90 odsto, stiže iz republike i pokrajine. On kaže da će organizovati javnu raspravu čim projekat stigne sa revizije, ali da sa visinom od 22,5 metara u delu centralne kupole teatar neće narušiti sklad centra.
– Pozorište je u takvom stanju da je nemoguća njegova polovična obnova, ono se mora temeljno rekonstruisati i taj posao je graditeljski izazov. Nema razloga da ga ne uradimo, jer tada samo, baš kao i decenijama pre nas, taj posao ostavljamo narednoj generaciji, kaže Bartuš.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 20.03.2007.]
