Izvor: B92, 21.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gosti Beogradskog sajma knjiga
Pored japanskog pisca Nacukija Ikazeve, koji je u ime zemlje počasnog gosta otvorio 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga, gosti ovogodišnje smotre su i značajna imena francuske, ruske, italijanske, danske i kanadske književnosti.
Ikezava, nekadašnji student fizike sa Saitama univerziteta, važi za jednog od najeminentnijih savremenih japanskih pisaca. Piše romane, pripovetke, poeziju, eseje i prevode, a među mnogobrojnim nagradama koje je dobio, posebno su ističu Akutagavina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nagrada za književnost (1988) i Šogakukan omladinska nagrada za književnost (1992).
Gosti Francuskog kulturnog centra, koji će na ovogodišnjem Sajmu knjiga svojim novim izdanjima predstaviti "Umetnost življenja u Francuskoj", biće direktor Međunarodne kancelarije francuskih izdavača Žan Gi Boen, Sofi Bertran zadužena za književnost i umetnost življenja, Žana Navratil-Manan iz izdavačke kuće "Flammarion", Žoana Rodriges iz izdavačke kuće "Hachette" i autor knjige "Arome čokolade" Stefan Lagors.
Lagors, poznati francuski kuvar i poslastičar, predstaviće svoju knjigu "Arome čokolade" 24. oktobra u Francuskom kulturnom centru uz demonstraciju različitih tehnika degustacije čokolade, a istog dana će potpisivati knjigu na sajamskom štandu kulturnog centra u Hali 14.
Rusku književnost će do 26. oktobra u Beogradu predstaviti glavna urednica centra za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava "Zlatoust" Ana Vladimirovna Golubjeva, pesnik i prevodilac Sergej Nikolajevič Glavjuk, direktor i glavni urednik izdavačke kuće "Alateja" Igor Aleksandrovič Savkin i prozni pisac i književni kritičar Olga Aleksandrovna Slavnjikova.
Golubjeva drži lekcije i vodi seminare za usavršavanje i korišćenje novih tehnologija u predavanju ruskog jezika u ruskim i stranim naučnim centrima i univerzitetima Evrope, Azije i Australije. Rukovodilac je projekta "Ruski jezik izvan Rusije" i autor niza knjiga namenjenih za učenje ruskog jezika.
Glavjuk radi u novinama "Literaturna gazeta", a njegovi stihovi su prevođeni na makedonski, srpski, slovački, rumunski, češki i druge jezike, dok je kod nas izašla zbirka pesama "Prolazni kvartovi" u prevodu Zlate Kocić (2005).
Sastavio je jedinstvenu antologiju "Slovenska poezija 20-21- Iz veka u vek", počasni je član Udruženja književnika Makedonije, Srbije, Crne Gore, a dobio je nagradu Udruženja književnika Makedonije "Zlatno pero" (1997), akademsku nagradu Međunarodne akademije "Orijen-Osident" (Rumunija, 2002) i nagradu Društva književnika Srbije "Povelja Morave" (2003).
Slavnjikova radi kao koordinator projekta za dodelu književne nagrade "Debi" i autor je knjiga "Vilin konjic uvećan do dimenzija psa" (1999), "Sam u ogledalu" (2000), "Besmrtan" (2004), "2017" (2006), "Ljubav u sedmom vagonu" (2008). Za roman "2017" dobila je nagradu "Ruski Buker" (2006) i roman je svrstan među izdanja koja se prevode na slovenske jezike u okviru projekta Foruma slovenskih kultura "Sto slovenskih romana", a kod nas se očekuje da bude objavljen ove godine u izdanju "Arhipelaga".
Prisustvo kanadske književnosti na sajmu biće podržano dolaskom Kristijane Ševret, Davida Albaharija, Dušana Petričića i Filipa Sovažoa.
Sovažo je predsednik Međunarodnog sajma knjiga u Kvebeku, a njegov dolazak je vezan za nastavak saradnje započete potpisivanjem Sporazuma o saradnji između Kvebeškog i Beogradskog sajma knjiga pre tri godine.
Ševretova je poznata kanadska književnica za decu, a bavi se i pisanjem priručnika o metodima učenja čitanja i pisanja.
Iz Danske dolazi Nilsi Hav koji je objavio osam knjiga poezije i kratke proze. Debitovao je 1981. sa zbirkom novela "Nemoć zabranjena!", a njegove pesme i priče prevedene su na više stranih jezika, između ostalih, na engleski, španski, portugalski, italijanski, turski, makedonski.
Izdavačka kuća "Laguna" ugostiće italijanskog pisca Đulija Leonija koji je autor popularnih trilera. On će predstaviti svoj novi roman u izdanju "Lagune" "Krstaši tame" 25. okobra u 17 sati.
Lista stranih gostiju Sajma jos nije konačna.
