Izvor: Politika, 13.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gospodin, putnik, osobenjak
Opus Ljubomira Ivanovića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara s početka prošlog veka, može da se pogleda u Galeriji „Haos”, a potom i u Muzeju 25. maj
Dve izložbe posvećene opusu Ljubomira Ivanovića(1882-1945), akademika, profesora i jednog od najznačajnijih srpskih slikara s početka prošlog veka obeležiće ovo proleće u Beogradu.
Na prvoj retrospektivnoj izložbi Ivanovićevih crteža, koja se održava posle više od tri decenije, a trajaće do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 10. aprila u galeriji „Haos” izloženi su crteži, skicen-blokovi i tematski raznovrsne mape, urađene olovkom na papiru, ugljenom ili tušem. Radovi su pozajmljeni iz Narodnog muzeja, SANU i Narodne biblioteke Srbije, od porodice Ljube Ivanovića i iz privatnih kolekcija.
Zdravko Vučinić, autor postavke, naglašava u katalogu da je Ivanović vrlinu crteža olovkom, kao osnovnim sredstvom izraza, uzdigao na najviši nivo i tu ostao jedinstven.
Druga izložba biće održana u maju, i pod nazivom „Ljuba Ivanović, grafike i crteži”, a nju će u Muzeju 25. maj prirediti Muzej savremene umetnosti u okviru projekta „Muzej u pokretu”, kolekcijom iz svog fundusa. Ivanović je doprineo da se crtež kod nas razvije, usavrši i osamostali, a bio je i inicijator razvoja grafičke prakse. Izložba radova na papiru biće, tako, prezentovana na najprikladniji način, u prostorima bez direktne dnevne svetlosti. Poznato je da se ovakvi radovi na papiru mogu izlagati isključivo ograničeno osvetljeni i to veštačkom svetlošću.
Ljubomira Ivanovića je u svet slikarstva uputio slikar Đorđe Krstić tako da on upisuje Srpsku crtačku i slikarsku školu, a potom na studije odlazi u Minhen (1905-1909). Dva puta – od 1920. do 1930. boravio je i u Parizu gde je obilazio ateljee, muzeje, 1921. izlagao na Salonu francuskih umetnika, dok je za Međunarodnu izložbu originalnog drvoreza, održanu u jednom od paviljona Luvra 1928. godine, poslao sedam predela Južne Srbije.
Posle studija, Ivanović je u Beogradu predavao u Umetničko-zanatskoj školi. Tu počinje i njegova bogata društvena i umetnička aktivnost; Ivanović učestvuje na važnijim izložbama u zemlji i inostranstvu. U prvim godinama, češće slika da bi se kasnije opredelio samo za crtež i grafiku. Manji broj sačuvanih ulja na platnu, koja datiraju iz najranijeg perioda od 1905. do 1918. godine, uglavnom su enterijeri, mrtve prirode, figure...
Stvaralaštvo Ljubomira Ivanovića obeležila je i operacija desne ruke 1923, koja je od tada ostala ukočena u zglobu. Umetnik više ne ostvaruje meke, kratke poteze „iz zgloba”, već „iz lakta”, a potez mu postaje drugačiji. Najveći deo Ivanovićevog opusa čine radovi nastali na putovanjima kroz naše krajeve gde ovekovečuje stara gradska jezgra, tipične građevine, fasade trošnih kuća, krivudave sokake.
Crteže je izvodio grafitnom olovkom, koristeći sve mogućnosti crnog i belog, dok je u grafici najviše koristio drvorez i linorez. Radove sa predstavama ljudi stvarao je tokom cele svoje umetničke prakse, ali skoro da ih nije ni izlagao. Najčešće je prikazivao članove porodice i prijatelje, nekoliko portreta značajnih ličnosti iz javnog života. Svaku priliku koristio je da radi krokije – brze zabeleške sa namerom da predstavi čoveka u svakodnevnim situacijama.
Savremenici pamte Ljubu Ivanovića kao čoveka punog protivrečnosti. S jedne strane,gradski je čovek, gospodstvenog držanja, koji se sa prijateljima sastajao u kafani a letnje raspuste, kad nije imao obaveze pedagoga, provodio kao putnik osobenjak,okrenut prirodi. Sa Svete Gore, Ivanović je doneo veliki broj crteža ali je to bila i poslednja godina njegovog rada: već u februaru 1939. godine, zbog bolesti, ostaje mu oduzeta cela desna strana tela. Ne odustajući od crtanja, vežbanjem je osposobio levu ruku kojom je nastavio da radi do 1945. godine, gotovo do poslednjeg dana svog života.
B. Lijeskić
[objavljeno: 14/03/2009]
