Izvor: Politika, 16.Okt.2015, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gospodin Dunav u Srbiji obuva opanke
Pad Smedereva, kao i Jerusalima, oplakuje sve srpsko pesmotvorje. Nijedan drugi grad poezija nije toliko proklinjala dok je građen, ni oplakivala kad je razoren”, istakao je Matija Bećković
Smederevo – U Smederevu, jednom od najslavnijih srpskih gradova (bio je prestonica Srbije u vreme despota Đurđa Brankovića), održan je, 46. put, trodnevni međunarodni festival poezije „Smederevska pesnička jesen”.. Festival je do sada okupio oko dve hiljade pesnika iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih krajeva sveta i objavio više od trista knjiga, a festivalske programe je pratilo oko 200.000 posetilaca.
Posle pozdravnih reči Brančeta Stojanovića, predsednika Skupštine grada Smedereva i Radomira Andrića, predsednika Udruženja književnika, ovogodišnji festival otvorio je prof. dr Jovan Delić.
Centralni deo manifestacije bilo je uručivanje najznačajnije nagrade festivala – „Zlatnog ključa Smedereva”. Ova međunarodna pesnička nagrada, ustanovljena 1985. godine, dodeljuje se za životno delo pesnicima iz celoga sveta, pripala je ove godine Matiji Bećkoviću. Žiri koji je radio u sastavu: Dragan Dragojlović (predsednik), Slobodan Grubačić i Petar Bunjak, odluku je doneo jednoglasno.Nagrada se sastoji od pozlaćene kopije ključa srednjovekovnog Smedereva, objavljivanja izbora iz pesnikovog stvaralaštva, u ediciji „Zlatni ključ”,i novčanog iznosa.Nagradu je pesniku uručila dr Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva, koja je zloupotrebila pesničku manifestaciju u partijske svrhe, tražeći od glasača da na sledećim izborima zaokruže kandidata s brojem jedan.
Uz napomenu da nema mnogo pisaca koji su decenijama tako široko prisutni u javnosti Srbije, kao Matija Bećković, Dragan Dragojlović je, između ostalog, rekao: „Povodom odluke da se Matiji Bećkoviću dodeli ’Zlatni ključ Smedereva’, jedna od najuglednijih nagrada koja se u Srbiji dodeljuje za poeziju i koja ima veliki međunarodni ugled, ’Smederevska pesnička jesen’ objavila je Matijinu knjigu pesama pod nazivom ’Ogledalo’, u izboru samog pesnika. Tu su, pored ostalih, zastupljene pesme iz knjiga: ’Vera Pavlodoljska’, ’Metak lutalica’, ’Tako je govorio Matija’, ’Reče mi jedan čoek’, ’Međa Vuka Manitoga’, ’Kaža’, ’Ćeraćemo se još’... Ovaj antologijski izbor svojevrsno je ogledalo Bećkovićevog pesništva, na šta nas on upućuje svojim naslovom. Ne verujem da u Srbiji ima ljubitelja poezije koji nisu uživali čitajući pesme iz ovih, ali i iz drugih Matijinih knjiga.”
Otkada je svoj život i svoju sudbinu vezao za tanku paučinu jezika, istakao je Matija Bećković, nije želeo da postane ništa drugo – sem ono što je postao, ni da postigne ništa više od onog što je postigao. Prvo pesničko priznanje dobio je kao đak Valjevske gimnazije u kojoj je prvi put nazvan pesnikom.
Važan događaj na njegovom pesničkom početku bio je kad je u šestom razredu dobio prvu nagradu za najbolji pismeni zadatak iz srpskog jezika u Republici Srbiji. Njegova pesma, koju ne bi voleo da sad neko čita, pored slave donela mu je i novčanu nagradu od petnaest hiljada dinara, što je iznosilo, otprilike, kao sadašnjih hiljadu i po evra.
„Idući istim putem, evo me pred vama, sa zlatnim ključem Smedereva u rukama. Na međunarodnom festivalu poezije u Smederevu, poprištu istorije i prestonici poezije, na međunarodnoj reci Dunavu, u jeku najveće seobe naroda, usred rasprava o ratu i miru, okupaciji i slobodi, sudbini Kosova i pesništva, ugroženosti jezika, vere i srpske nacije u kojoj je postalo sporno sve što je ujedinjuje, a nesporno sve što je razara. Pad Smedereva, kao i Jerusalima, oplakuje sve srpsko pesmotvorje. Nijedan drugi grad poezija nije toliko proklinjala dok je građen, ni oplakivala kad je razoren”, istakao je Bećković.
„Veliki gospodin Dunav”, kako ga je nazvao jedan pesnik, dodao je Bećković, gospodin je samo dok stigne u Srbiju, gde svoje gospodske odežde i obuću zamenjuje tranjama i kaljavim opancima. Čim stigne u našu zemlju – prestaju valceri na lepom plavom Dunavu, gase se svetla i veliki gospodin Dunav kao da ulazi u ovčju kožu, a grad Smederevo, na njemu stoji zatvoreno ne svu noć, već čitav vek.
Nagradu „Smederevski Orfej” dobio je Milan Todorović, nagrada žirija „Zlatna struna” pripala je Milici Kralj, dok je priznanje „Zlatko Krasni” za prevođenje dobio dr Radivoj Konstantinović.
Tokom trodnevne manifestacije održan je petnaesti „Sajam poezije”, priređeno više koncerata i izložbi, između ostalih i izložba knjiga Matije Bećkovića, a obeležena je i stogodišnjica rođenja Branka Ćopića, čiju je poeziju kazivao Tomo Kuruzović. Festival poezije završen je međunarodnom pesničkom večeri, u kojoj je učestvovalo tridesetak pesnika iz zemlje i inostranstva.
----------------------------------------------------------
Politika likvidira kulturu
„Nekad je umetnost bila bez alternative. Danas je bez alternative jedino politika. Umesto da kultura reformiše politiku, politika reformiše umetnost i likvidira kulturu. Politička korektnost postaje jedina i najvažnija umetnička vrednost. Jači ne pišu samo istoriju, nego i poeziju. Postaje važnije na kom jeziku pišete i govorite, nego šta pišete i govorite. Pravi pesnici liče na onog koji se nad provalijom uhvatio za kamen, a ne vidi da se i taj kamen odvalio”, naglašava Matija Bećković.
