Izvor: Blic, 17.Jun.2017, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorčin Stojanović: Trezor bolje budućnosti
Bio "Trezor" izbegnut samo u takozvanoj letnjoj šemi državne televizije ili dokinut zauvek, pretvoren u celodnevni kablovski potprogram - takav, naime, već postoji, ali je potrebno dodatno ga plaćati - činjenica da se o nekakvom njegovu uklanjanju iz osnovnog programa, onog koji plaćamo pretplatom i još više budžetom, uopšte i razmišlja, svedoči o svom vremenu.
"Trezor" je, naime, najsavremenija emisija srpske državne televizije, baš stoga što prikazuje prošlost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << To je tome tako sa razloga autorskog pristupa u tretmanu arhivske građe. Reč je, dakako, o onoj vrsti akribičnog dokumentarizma koji u sitnicama traži zametak fenomena, baš onako kako nastaju najbolje knjige iz društvene istorije: ne (samo) krčeći šumu diplomatskih nota i zvaničnih saopštenja, nego posvećenim listanjem novina otpozada. Jer, tamo, u sportskim rubrikama, bioskopskim najavama, osmrtnicama i malim vestima, u rubrikama kulture i dopisničkim prilozima, tamo se nahodi svet koji valja rekonstruisati. Tako radi "Trezor".
"Trezor", dakle, nije drndanje bolje prošlosti, a svaka je takva posle izvesnog vremena. "Trezor" je škatula u kojoj se nalazi alat pomoću kojeg se prošlost pretvara u sadašnjost, kutija sa kritički vrednovanim uspomenama, čekmedže bez dna definitivnih istina. Prostije rečeno: "Trezor" podseća na to kako se nekad pravila televizija, a ne (samo) šta je prikazivala. Još prostije: tamo se vidi ko je televiziju pravio. To "Ko" i takvo "Kako" svedoče o današnjoj bedi autorstva. Jer, ako televizija nije snažno autroski obojena - ona nije ništa: samo spori posrednik događaja, uspavani medijum koji opšti samo sa nižim duhovima.
U opštom brisanju prošlosti, u paničnom strahu od svakog podsećanja na rđavo, u skorojevićkom preziru prema nostalgiji koja osvetljava savremenost (Svetlana Bojm naziva je "refleksivnom") i prihvatanju one koja izmišlja tradiciju (Bojmova to zove "restaurativnom") praveći “lepše i starije”, u toj, dakle, dominirajućoj pomami za veličinom, "Trezor" zbilja smeta: on pokazuje da danas živimo loše zato što nismo umeli da razumemo šta je onomad bilo dobro.
Kako stvari stoje, neće biti potrebe za "Trezorovom" škrinjom ubudće. Neće biti ničega što bi se u nju stavilo.
.jpg)
