Izvor: Blic, 11.Nov.2017, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorčin Stojanović: Kesice
Trebalo bi, kanda, kazati štogod o tom spomeniku i o toj spisateljici koja ljubi bombe.
A, uistinu, nema se šta kazati: konačan sud o spomenicima uvek daju golubovi. Militarno raspoložene pisce, pa još manjinske provenijencije, ne treba, pak, uzimati previše ozbiljno. Jer, dve rečenice jednog od najvažnijih, a biće i najboljih, pisaca jezika koji razumemo, a koje glase: “Najviše prezirem književnost koja se izdaje za manjinsku, književnost bilo koje manjine. Političke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << etničke, seksualne.“ - stoje ko džamija, što bi rekli tamo gde bi rekli. Makavejev je davno obznanio da “spomenicima ne treba verovati“. A ni piscima. Kod prvih se valja ljubiti na kiši, a druge valja čitati. S razumevanjem. I ljubavlju.
Zato će ovde biti reči o daleko važnijem civilizacijskom pomaku. Na opštini Vračar, naime, odskora se u svakom haustoru nalaze posebne kesice za skupljanje izmeta kućnih ljubimaca. U za tu priliku oblikovane “soške“ (ko je služio vojsku zna šta je to) postavljene blizu ulaza u zgradu umetnute su crvenkaste vrećice, zgodno nameštene. Gradsku opštinu, džentrifikovanu kucama i njihovim vlasnicima, učiniće, nadati se, lepšom, pa će, recimo, jutarnja žurba na posao ili pijacu manje ličiti na slalom između izmetina, a više na pravolinijsko kretanje ka cilju. To je pomak.
S druge strane, to je poraz. Umesto da se svest i savest građanstva što se tako nežno i zdušno brine za svoje kućne ljubimce iskazuje kao briga za Drugoga koji ne ide na četiri noge, što bi značilo da držanje životinje u stanu vodi plemenitosti duha, uzajamnosti, solidarnosti i svim drugim lepim stvarima koje jednu ljudsku zajednicu čine civilizacijom, a ne čoporom, na delu je vapaj - evo, daćemo vam i kesice, samo se setite da pokupite govna.
Tako nekako stoje stvari u ovoj dolini plača: svaki civilizacijski pomak, izgleda, iznuđen je prethodnim valjanjem u izmetu.
.jpg)
