Izvor: Blic, 01.Okt.2016, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorčin Stojanović BITEFČE
U vezi sa Bitefom, ima tome već izvesno vreme, uvek se javlja isti problem - problem festivalske kulture kao zamene za redovan uvid u savremene tokove, pre svega, evropskog teatra.
Nekada je Bitef, imajući više novca i vremena, a u uslovima drugačijeg načina života u prestonici, istodobno bivao i informacija o značajnom pozorištu i predstavljanje - pokadšto i otkrivanje - nečeg posve novog.
Sa siromaštvom i isključivanjem iz tokova redovnog evropskog života >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje, Bitef je ostao na vetrometini mogućeg: za malo para napraviti zanimljiv koncentrat, sabiti glad za viđenjem onog što je zbilja važno i ambiciju da se pokaže nešto što bi takvim tek moglo postati. Amalgam „festivalskih dragana“ koje kruže „festivalskim krugovima“ i predstava iz zemalja nastalih raspadom bivše države, nije se pokazao osobito probitačnim.
I to je problem festivalske kulture. Ona je u svojoj osnovi duboko provincijalna i posve zastarela. U velikim gradovima Evrope i sveta, festivali su, zapravo, jesenje ili prolećne zbirke gostovanja, takve koje obična, a ne stručna, publika može pratiti u višemesečnim ciklusima. Pozorišni festivali u unutrašnjosti, održavaju se, uglavnom, leti. Teatarski život jedne sredine čine međunarodna gostovanja jednako, kao i domaća „proizvodnja“. Lišen ovog prvog, Beograd biva osuđen na jednokratne, ćudljive ukuse „kuratora“ i njihove lične, samopromotivne ambicije.
Palanka, tako, obavi svoje septembarsko ritualno kupanje u peni Bitefa, a onda usni snom svoje malomeščanske uljuljkanosti u fantazmu vlastite veličine.
Treba li, dakle, ukinuti Bitef? Bože, sačuvaj. Prestonici, međutim, neophodno je potrebna internacionalna pozorišna sezona. Onda će i Bitef iznova steći svoj smisao.
Ili neće.
(Ovaj tekst je objavljen u okviru redovne kolumne "Bez šećera" Gorčina Stojanovića koja izlazi četvrtkom u "Blicu")
.jpg)
