Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2019, 17:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goran Komar: Ćirilica je univerzalno balkansko pismo

Dr Goran Komar o svom delu "Ćirilični zapisi na stećcima" koje na više od 1.100 stranica donosi obilje dokumentovane građe, tumačenja, fotografija nadgrobnih obeležja na osnovu kojih sagledavamo najdublje korene naroda STEĆKOM i njegovim natpisom čovek Balkana je o sebi rekao sve. Siguran sam da je u državno-crkvenom programu kneza Lazara i njegovih nastavljača državno-crkveni plan razorene Vizantije imao odlične podržavaoce. Kada govorim o natpisima na stećcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i prilikama u Bosni i Humu 14. i 15. veka, za mene središnja ličnost nisu Kosače, ili Pavlovići, ili Sankovići, ili Kovačevići, već knez Lazar. Procesi koje je omogućio nisu se zadržavali na Orjenu, Drini, visokom hercegovačkom planinskom kršu, nego su se širili zapadnije. Takve tragove ja tražim. Ovako, za "Novosti", govori dr Goran Komar, autor kapitalnog dela "Ćirilični zapisi na stećcima", koje na više od 1.100 stranica donosi obilje dokumentovane građe, tumačenja, fotografija nadgrobnih obeležja na osnovu kojih sagledavamo najdublje korene naroda. Luksuzno zajedničko izdanje Kompanije "Novosti" i "Štampara Makarija", nedavno je proglašeno za izdavački poduhvat na hercegnovskom festivalu "Trg od knjige". - Moje knjige, pa i ova nagrađena, namenjene su prvenstveno srpskom narodu u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i, naravno, dijaspori. Mi smo dužni da potpuno detektujemo i prenesemo svako slovo koje pronađemo na stećcima. Ova knjiga je takav pokušaj, a moj put u centralni Balkan nije završen - kaže Komar, inače lekar po profesiji i već decenijama neumorni istraživač naše prošlosti. * Očekujete li da će buduća istraživanja doneti još starijih natpisa? - Očekujem. Ozbiljne države Srba treba da odvoje sva potrebna sredstva u tom cilju. Drina i Orjen nisu granice, već plemenite linije žrtvenog pravoslavnog pregnuća da se narod i njegova crkva održe u vekovima tame. Kod Stoca se i danas nalazi grobna ploča sa ćiriličnim natpisom monahinje Marije, žene popa Dabiživa, datiranim 1231. godine. Molim vas, da li je preterano pitati se: ko je rukopoložio njenog muža? Da li ga je mogao rukopoložiti Sveti Sava lično, ili njegov episkop Ilarije? Naravno da je mogao. Samo ovim materijalnim spomenicima može se pred svetom odgovoriti na prozelitske nasrtaje. A to deca u školama ne uče. * Šta znači to što su epitafi na stećcima ćirilični? - Ćirilica je univerzalno balkansko pismo. Kućno, domaće. Na centralnom Balkanu, uglavnom nije poznavano drugo pismo. Kulturni ambijent i politika crno-žute monarhije doneli su nove potrebe i zahteve i rimokatolici i muslimani su skoro potpuno prešli na latinično pismo. Samo su Srbi ostali verni ćirilici kojom su pisali naši srednjovekovni vladari i njihovi pisari. Ćirilicu je kao pismo Srba počeo da lomi tek 20. vek. Ćirilica najstarijih epitafa je savršena. Evo, da pomenem samo Povaljski natpis sa Brača iz 1184. godine. Svako, skoro potpuno jednako, kao da je kopirano. Sve to govori da je taj najstariji korpus ćiriličkih epitafa samo vrh ledenog brega.VERNI ĆIRILICI Ono što želim da sa sigurnošću saopštima čitaocima "Novosti" je sledeće: Bosna i Hercegovina, veliki delovi Crne Gore, Srbije i ne samo zapadne Srbije, pokriveni su starim grobljima uz koje leže ostaci pravoslavnih crkava. I ne samo to. U okviru i u blizini takvih kompleksa, nalaze se srpska groblja od 16. do 21. veka. To je jako važno. Nikada nisam rekao da muslimani i rimokatolici nisu baštinici stećka. Ali, postoji jasna tačka divergencije, visoki stećak tipa sanduka, u kojoj se razdvajamo. Osim toga, srpski narod je sred pritisaka crno-žute monarhije jedini ostao veran ćiriličnom pismu, a svi drugi su primili latinicu. Sada bi, nažalost, iz političkih razloga, želeli da krenu u rikverc. * Kako ste se upustili u ovaj poduhvat? - Od 1994. godine, teško da je prošao ijedan dan da nisam radio na raščitavanju i transliteraciji ćiriličnih dokumenata u arhivima Boke kotorske, kasnije Dubrovnika i još kasnije velikih svetskih arhiva. Kod mene se nalazi veliki broj raščitanih i prepisanih kodeksa, arhivskih listina iz tog velikog ćiriličnog arhiva srpskog naroda koji leži u državnim ustanovama odnedavno nezavisnih država u opsegu južnog jadranskog primorja. A taj prostor predstavlja tradicijski politički i kulturni domen našeg naroda. Mene, na primer, niko ne može uveriti da su Nemanjići dinastija potekla sa prostora Raške. Siguran sam da je njihov istorijski korak tekao u obrnutom smeru. * Da li ste pronašli dokaze za to? - Primarna državna jezgra srednjovekovnih srpskih država leže u zoni između Boke i Neretve, pa čak i severnije. No, kako bilo, danas u Boki kotorskoj postoji ćirilični arhiv srpskih bokeških opština koje su formirane pod vlašću Mletačke republike između 1423. i 1718, između Paštrovića i Tople, i on najpotpunije kazuje srpsku istoriju na Jadranu. Zahvaljujući tome arhivu čiju sam građu objavljivao i objavljujem, kao i uvaženi i zaslužni prethodnici i savremenici, niko nikada neće moći naučno pobijati činjenicu prisustva srpskog naroda u Boki. I to naroda koji je izgradio jednu velelepnu političku autonomiju, ogromni trgovinski pomorski rast i visoki kulturno-crkveni prinos svome rodu. Setimo se Svetog Stefana Štiljanovića. Na taj način, baveći se ćiriličnim dokumentima, kao prirodni nastavak došlo je zanimanje za ćirilične natpise na spomenicima srednjeg veka i one mlađe ispisane starim ćiriličnim pismom koje je reformisao Vuk Karadžić. Pročitajte još: Duboki koreni našeg naroda * Koliko ste starih ćiriličnih natpisa otkrili tokom višegodišnjih istraživanja? - Na desetine. Oni su objavljeni u ovoj knjizi. Ali, pazite, dinamika otkrivanja je takva da mi danas, tek što je knjiga objavljena, raspolažemo sa još pet novootkrivenih. Dakle, "jugoslovenska" nauka je otkrila malo. Nije to posledica bilo kakve loše nemere. Istraživači koji su angažovani na istraživanju stećaka, poput Bešlagića, Vega, Kajmakovića i drugih, bili su časni ljudi i odlični naučnici, ali je prethodna odluka, donesena na nivou nekoliko državnih naučno istraživačkih ustanova nove Jugoslavije, da se istraživanja izvode ekipno, brzo izneverena, pa je teret rada na terenu pao na nekolicinu upornih i veoma zainteresovanih. * Koje je vaše najznačajnije otkriće? - Mislim da je jedno od najkrupnijih otkrića stiglo u avgustu 2007. godine, kada sam zahvaljujući Miroslavu Vukoviću Hrgi iz Gacka otkrio natpis kaluđera na stećku izvađenom iz temelja obnovljene džamije u gatačkoj Pridvorici, onom srpskom selu koje je uništeno od ustaških muslimana na Badnje veče 1942. godine. Pronašli smo polomljeni visoki nadgrobni krst sa ćiriličnim natpisom, a na jednom spomeniku predstava svetitelja sa oreolom. Na taj način su pribavljeni materijalni dokazi o istinitosti predanja srpskog naroda Gatačkog Borča da je džamija sagrađena na manastiru. * Šta stećci uopšte prikazuju? - Stećak je termin koji sam koristio u nuždi, a izvorni narodni naziv koji je najčešće u upotrebi je "grčki greb", dakle naziv koji nosi odjek slave hiljadugodišnje Romanije - carstva Istočnih Romeja. Upravo pisani ćirilični spomenici Bosne i Hercegovine sa njihovim grobljima i crkvištima svedoče revolucionarni, snažni kulturni zamah našeg naroda, koji je generisan u očekivanju smrti zajednica na prostoru centralnog Balkana - izvesnošću propasti pravoslavnih država koju je konačno doneo prodor sultana Mehmeda II Fatiha 1463. godine. U mirnijim istorijskim periodima, kada zajednica pred sobom gleda život, održanje i mir, tako nešto ne bi bilo moguće. * Zašto smo vekovima bili rezervisani prema vrednosti stećaka? - Zbog toga što je nauka 20. veka u Srba bila prikraćena za neposredne uvide u predelima njihovog najgušćeg posejanja. Takođe, nasleđene su određene predstave - krivotvorine iz doba crno-žute monarhije, a još je nešto bilo od krupne važnosti. To je stav zvaničnih crkava da stećci pripadaju jeretičkim organizacijama koje su obitavale u staroj Bosni, takođe nasleđen od austrougarske nauke i jugoslovenske i svetske nauke 20. veka. Nastojimo da pravimo oštru razliku između bogumila i Crkve Bosne koja je uživala nezavisni položaj, pa je tako bila trn u oku i Rimu i Carigradu. Danas sve više shvatamo da je ta crkva bila istočna, pravoslavna, kako kazuju njene sačuvane knjige, jevanđelistari i zbornici.SAČUVATI NASLEĐE SRPSKI narod je ostao vezan za groblja načinjena od stećaka. To je ključno. Biće neobično važno da srpske naučne ustanove i Srpska pravoslavna crkva razumeju da se ne smeju odricati materijalnog nasleđa svog naroda, jer tim odricanjem one se odriču od zemljišta, od prostora i državne i crkvene tradicije. Na srpskom katastarskom i grobaljskom zemljištu leži najveći deo ovih spomenika. Dakle, u portama srpskih crkava i manastira. Ukoliko naša crkva donese odluku o zaštiti stećaka, najveći deo tog osebujnog nasleđa će biti sačuvan - kaže Komar.

Nastavak na Večernje novosti...