Izvor: B92, 08.Feb.2014, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Jevtić: Pričama protiv strahova i trauma
Na sceni Madlenianuma večeras će biti izvedena premijerna obnova predstave "Ledeni svitac" u kojoj Goran Jevtić igra dečaka Fam Tram Donga, lik iz romana, ali i života francusko-srpskog pisca Vladana Radomana koji je usvojio dete iz Vijetnama.
"Volim taj lik. Prvi put kad sam ga pročitao bilo mi je jasno da je to dečak koji je od svojih problema i strahova pobegao u metro, tu živi i tu mu je lako zato što se ljudi smenjuju dok ne naiđe njihov voz, a on im priča priče, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zabavlja ih, zapravo bežeći od onoga što stvarno želi da kaže", izjavio je Jevtić Tanjugu.
Dong ne iznosi ono što ga zaista boli dok govori o svojoj mešovitoj porodici, srpsko-jugoslovensko-francuskoj u koju je došao iz Vijetnama, o običajima Balkana koje ne razume, o tvrdokornosti zapada kroz prizmu francuskih čistunaca...
"To je jedan kompleksan i zanimljiv život. Taj mladi čovek priča neke priče, ali stane kada dođe do jake emocije, do suštine. Ipak, da bi se oslobodio strašnog ožiljka na licu, koji je metafora njegovog ožiljka na srcu, zbog izbeglištva, neprihvatanja sebe, a onda ni sveta, na kraju će morati da zaista istoči sopstvenu dušu, da se suoči sa sobom", naglasio je Jevtić.
"Mislim da je upravo to zadatak umetnosti, a i zadatak svih ljudi. Mi u komunikaciji koristimo toliko mnogo reči samo da bismo sakrili ono što suštinski želimo da pokažemo, da kažemo ono što osećamo, pa se krijemo iza raznih maski, a tako nam malo treba - malo ljubavi, malo razumevanja i malo vremena jednih za druge", kazao je on.
Kako je dodao, ovaj komad mu puno znači zato što predstavlja ono čime se i sam bavi kroz život i kroz glumu.
"Ja to radim - sedim i pričam neke priče, ne bi li mi možda bilo bolje, ne bih li se oslobodio svojih trauma, a u isto vreme nadam se da pomažem i nekom drugom, da sam neki medijum, da kroz mene može gledalac da osvesti svoje priče i strahove", rekao je on.
Monodrama "Ledeni svitac" u režiji Tanje Mandić Rigonat na prvoj premijeri 2005. godine i zatim na brojnim reprizama naišla je na izuzetan prijem kod publike i kritike.
"To je uzbudljiva i dobra predstava. Rastao sam sa njom, igrao je dugo, čak i na brodu usred Mekonga. Prolazio sam kroze sve te gradove, ulice iz kojih taj dečak dolazi", izjavio je Jevtić.
Kako je primetio, i sam je proživeo nešto od onoga o čemu Dong priča - raspad zemlje u kojoj je rođen, a bivao je i "na tom zapadu i trpeo izlive ljubavi tih čistokrvnih, koji su uvek nekako malo iznad vas, snobovski posmatraju svet, a zapravo imaju istu bol, njima isto treba samo neko da ih sasluša".
Mandić Rigonat je najavila da "u obnovljenoj predstavi neće biti drugačije režije, ali je sada još bogatija Goranova interpretacija", ističući da joj je ovaj komad veoma značajan zbog aktuelne teme - o izbeglicama, emigrantima i kulturnim identitetima.
U obnovi su zadržani kostimi Milene Jeftić Ničeve Kostić i scenografija Aleksandra Denića.
