Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golotinjom na Jadranku Kosor
Provokacija u predstavi „Kiklop”, na račun hrvatske premijerke, sa nagim glumcem na sceni, gromoglasnom pank-muzikom, urlicima sa scene… Šta o tome i teatru kaže Robert Valtl, direktor „Mini-teatra”
Užice – Već ustaljena tradicija da provokativne predstave iz Hrvatske ustalasaju Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, kao što su bile „Turbo-folk” i „Buđenje proleća”, nije ni ovog puta izneverena. Kontroverzni komad „Kiklop”, po Euripidu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u produkciji tri teatra – „Scene Gorica”, „Teatra ITD” iz Zagreba i „Mini-teatra” iz Ljubljane, u režiji Ivice Buljana, izveden preksinoć na užičkoj sceni – s prizorom sve vreme potpuno nagog muškarca, otvorenom provokacijom na račun hrvatske premijerke Jadranke Kosor, gromoglasnom pank-muzikom, urlicima sa scene, estetikom brutalnog – podelio je festivalsku publiku. Jedni su, skandalizovani i šokirani prizorima koji podsećaju na naše predstave pakla, razvrata, kanibalizma, travestite… brzo napustili predstavu, a drugi, uglavnom mlađi gledaoci, dugim aplauzima nagradili aktere (prosečna ocena publike 3,66).
– To je naš odgovor na kvazidemokratiju u društvu, političku smenu Senke Bulić, direktorke „Scene Gorica” iz Velike Gorice kod Zagreba, gde je priča o ovom komadu počela, otpor za Senkin ostanak i očuvanje tog teatra – objašnjavao je u razgovoru posle predstave Robert Valtl, direktor Mini teatra iz Ljubljane, koji je prošle godine bio član žirija Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu.
Valtl je završio glumu na ljubljanskoj akademiji, nekoliko godina glumio, pa postao i reditelj. Do sada ima više od 50 pozorišnih režija u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Belorusiji, Jermeniji. Glumu nije ostavio: svake godine kao glumac radi barem u jednom projektu, da, kako kaže, ostane u formi. Krajem devedesetih osnovao je sa Ivicom Buljanom ljubljanski „Mini-teatar”. S Valtlom smo za „Politiku” razgovarali o pozorišnim prilikama na prostoru bivše Jugoslavije.
– Pozorišni život u Sloveniji zasnovan je na nasleđu iz bivše Jugoslavije, gde je bila jaka pozorišna kultura, nešto najjače što se u kulturi uopšte dešavalo. Tu su umetnici s različitih prostora te bivše države najviše bili povezani, da pomenem predstave Ljubiše Ristića u Ljubljani i Bojana Stupice u Beogradu. I danas je toga ostalo od tradicije ove razmene. Svi smo mi deca jednog vremena.
Naš sagovornik najčešće van Slovenije režira u Hrvatskoj, pa smo ga pitali da li tome doprinosi samo blizina, ili nešto drugo, o čemu je rekao:
– Još kao student akademije, budući da mi je Zagreb bio najbliži centar, redovno sam tamo odlazio da vidim predstave na festivalu „Eurokaz”. Tu sam počeo saradnju sa kazalištarcima, upoznao i Ivicu Buljana, nagovorio ga da 1995. režira jedan projekat u Ljubljani, a saradnjom sa Mani Gotovac stvorili smo i prvi slovenačko-hrvatski projekat u Zagrebu. Onda smo Buljan i ja osnovali „Mini-teatar” u Ljubljani, koji je zaista slovenačko-hrvatsko pozorište. Nas i hrvatske stvaraoce povezuje etika i estetika koje imamo u teatru, interesovanje za slične autore, saradnja sa istim muzičarima. Puno reditelja iz Slovenije radi u Hrvatskoj. Inače, „Mini-teatar”, u kome se bavimo manje poznatim tekstovima poznatih autora, je naše privatno pozorište, i to umetničko, a ne komercijalno. Finansira nas delom Ministarstvo kulture Slovenije, delom grad Ljubljana, a sagradili smo pre dve godine sopstvenu pozorišnu salu. Imamo veliki ansambl sa 150 glumaca, ali oni nisu kod nas na platama, nego rade na projektima, i to je prednost malih pozorišta – da za svaki projekat možete odabrati ljude s kojima želite da radite.
Na pitanje ima li stvaralaca iz Srbije na pozorišnim scenama Slovenije, Valtl je odgovorio:
– Mogu vam reći da su srpski reditelji poslednjih godina napravili bum u slovenačkom teatru. Dve naše poslednje predstave „Mini-teatra” napravljene su u saradnji sa stvaraocima iz Srbije. Jedna od njih, komad „Pisar” Hermana Melvila, u režiji mladog beogradskog reditelja Miloša Lolića, proglašena je najboljom , dobila je gran pri i još četiri nagrade na našem nacionalnom festivalu u Mariboru krajem prošlog meseca. To je zaista izuzetan srpski reditelj mlade generacije, o kome će se u budućnosti puno čuti. Drugu predstavu je kod nas postavio Atila Antal iz Subotice. Ukupno pet reditelja iz Srbije režirali su u Sloveniji u prošloj pozorišnoj sezoni. Svi želimo nova iskustva, nove ljude, energije, estetike. Dolaze nam i srpski glumci, bez obzira na slovenački jezik. Ako želite sa nekim raditi, jezik je nebitna stvar.
Pitali smo Valtla i u kojoj meri Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu doprinosi tim kulturnim vezama i prožimanjima ?
– Veoma doprinosi. Hrabrost koju iskazuje direkcija ovog festivala nije viđena, jer organizovati u malom mestu ovako produkciono i organizaciono zahtevan festival, nije samo pitanje novca već, pre svega, rada, entuzijazma, hrabrosti. Svake godine se traže drugačije predstave koje će iritirati, bez obzira što će ih neki ljudi napustiti. Cilj je odgajati publiku koja nema puno prilika da vidi ovakve komade. U Sloveniji se zna za užički festival, pa je zato dobro što je jedna naša predstava ušla ovde u takmičarsku konkurenciju. Jeste ovo smotra sa sloganom „Bez prevoda”, ali smatram da i Makedonija, kao i Slovenija, treba što pre da se priključi, jer pozorište nije samo jezik.
Branko Pejović
objavljeno: 11.11.2011.
