Izvor: Blic, 21.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gola istina
Gola istina
Utonuo u tradiciju, život u Beču na raskršću 19. i 20. veka oscilirao je između konzervatizma i buđenja moderne umetnosti. U stalnom sukobu sa vlastima, umetnici poput Gustava Klimta, Egona Šilea i Oskara Kokoške su svojom vizuelnom, čulnom i intelektualnom energijom načeli tabu teme seksualnosti, moći, trudnoće, homoeroticizma, adolescencije i bitke između polova. Egon Šile žestoko je napadan zbog radikalno otvorenih predstava Erosa, patnje i smrti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a Adolf Los bio inicijator jednog od najvećih skandala u istoriji bečke arhitekture, dok je savremena štampa njegovu kuću na Mihaelerplacu nazvala 'opsceno ogoljenom'.
Uključujući više od 180 remek-dela u slikama i crtežu, izložba pod nazivom 'Gola istina - Klimt, Šile, Kokoška i drugi skandali' otvorena je u frankfurtskoj umetničkoj hali 'Širn', gde će biti otvorena do 24. aprila. Izložba nudi uvid u austrijsku umetnost s početka 20. veka nakon sveprisutnog 'fin-de-siecle' romanticizma, u svoj svojoj nekompromisnoj modernosti i sa eksplozivnom socijalnom snagom, koja je očuvana do dan danas.
Uslovi koji su vladali u tadašnjoj umetnosti Beča bili su odraz specifične kulturne situacije oko 1900. Grad na Dunavu bio je centar pažnje kreativnih sila iz svih krajeva monarhije čija je etnička, politička i kulturna raznolikost imala odlučni uticaj na produktivnu atmosferu u gradu. Predstave nagih tela i istraživanje seksualnosti, koji su tekli paralelno sa razvitkom psihoanalize Zigmunda Frojda, postali su reperi za definisanje pozicije između tabua i kršenja normi.
Klimtovi rani radovi pokazuju kako je nagost, inače veliki tabu u tadašnjem društvu, preko umetnosti mogla da bude legitimizovana, ukoliko je bila predstaviljena u vidu alegorije. Umetnik je napustio ovaj pristup tokom oslikavanja tavanice na zgradi Bečkog univerziteta, kada više nije bio zainteresovan da određenu zamisao prevede na odobreni jezik, već da zabranjene strane života predstavi otvoreno. Otpor protiv ovakve promene izazvao je jedan od najvećih skandala u istoriji umetnosti. Mnogi savremenici bili su skloni da na njegovim predstavama tri fakulteta pri Univerzitetu - Filozofije, Medicine i Jurisprudencije - vide isključivo 'nepristojnost' i ništa više, te je narudžbina na kraju odbačena. Klimt je reagovao uradivši dve slike_arhiva koje su takođe deo 'Širnove' izložbe: 'Nuda Veritas' (Gola istina) i 'Zlatna ribica', na kojoj jedna od tri nage žene provokatoivo okreće zadnjicu posmatraču; Klimtov prvobitni naslov 'Mojim kritičarima' bio je više nego jasan. Tako je ovaj konflikt zapravo postao klasičan primer neslaganja između umetnika, klijenta i javnosti.
'Skandali iz tih vremena nude parametre za postavljanje granica između starih stega i osvajanja novih prostora u razumevanju sopstvenog bića. Oni ujedno osvetljavaju pomeranje tih granica od strane vodećih predstavnika ovog buđenja u umetnosti Beča na smeni vekova,' izjavio je Tobijas Nater, kurator izložbe koja će se 13. maja premestiti u bečki 'Leopold' muzej. M. K.
