Izvor: Blic, 08.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica
Godišnjica
Ova rubrika počela je svoj novinski život nekoliko dana posle prevrata. Kog prevrata, pitaće se neki čitalac. I to će, nažalost, biti dobro pitanje. Slaveći svoj mali i nikom osim potpisnika značajni jubilej, uz gorku kafu i pogled na osunčani Beograd, svedočim kako se ideja Petog oktobra uopšte nije primila u zemlji Srbiji. Da ne bude zabune, mislim na onaj značaj koji bi taj datum trebalo da ima u civilizacijsko-kulturološkom smislu. Da budem sasvim precizan: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << petog oktobra dve hiljadite godine rušilo se ne jedan režim, nego jedan kulturni model. I nije ga se srušilo. Dovoljno je pogledati medijsku situaciju u Srbiji, pa shvatiti da je ritualno ubistvo jedne ideje dobilo svoje apologete i svoje tumače. Uostalom, izvršeno je i jedno ubistvo. Za izvesno vreme prekinuta je misao o tome kako Srbija treba da bude normalna evropska zemlja.
Gorka kafa ostavlja na nepcu karaktersitičan ukus. Taj se ukus slaže sa gorčinom povodom činjenice da jedan datum koji je imao biti trenutak emancipacije jedne zemlje predstavlja tek mali incident. Sunčani dani samo pojačavaju taj rđav osećaj u stomaku.
Ima ljudi – ima previše ljudi – kojima peti oktobar, napisan ovako ili sa veliki početnim slovom, ne znači ništa. Ima ljudi koji su taj datum pre četiri godine dočekali ruku prljavih od svakojakog kala. I ljudske krvi. Ti ljudi su slobodni, na ulici, u novinama, na televiziji, a ruke su im sprane vodama tuđe nesposobnosti, nespremnosti i neodlučnosti.
Godišnjicu uz gorku kafu, tako, valja prestati obeležavati. Umesto petog oktobra, kao značajan datum, ustoličen je dvanaesti mart. Oni koji se raduju zbog tog drugog dana, pobedili su. Njihovo je carstvo. I jedno, i drugo.
