Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina domaćih autora
Drago mi je da sam prvi pozorišni producent kod nas koji zaista radi taj posao, kaže Maša Mihailović, direktorka BDP-a
Tekstovi domaćih autora biće okosnica repertoara Beogradskog dramskog pozorišta u narednom periodu. Dramski prvenac Ognjena Obradovića „Nedelja, juče, danas, sutra” uveliko režira Milan Nešković, a premijera se očekuje u februaru. Reč je o zanimljivom štivu koje je ušlo u najuži izbor prvog Konkursa za dramski prvenac pozorišne kuće na Krstu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Uz to valja naglasiti da je Ognjen Obradović student druge godine dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i da je režija poverena takođe mladom Milanu Neškoviću kojeg pamtimo po tome što je diplomirao kao prvi student FDU-a u nekoj od zemalja Evropske unije, sa praizvedbom drame „Šine” Milene Marković u pozorištu „Tartini” u Sloveniji.
U BDP-u uveliko teku pripreme i za početak proba predstave „Luna park” Aleksandra Jugovića koju će režirati talentovani Marko Manojlović. I ovoga puta je u pitanju savremena, duhovita domaća praizvedba novog teksta domaćeg autora koja će biti realizovana u koprodukciji sa Udruženjem dramskih umetnika Srbije.
– Ovakav pozorišni koproducentski model zapravo je jedan od načina kako da prevaziđemo krizu kako bismo zadržali visoke vrednosne kriterijume. Izvesno je da će pored ostalih, u podeli biti Ljubinka Klarić i Milena Pavlović, članice naše kuće, kaže Maša Mihailović, direktorka BDP-a i najavljuje još jednog svog scenskog aduta u 2013. godini:
– S jeseni planiramo da se uhvatimo u koštac sa „Besnilom” Borislava Pekića. Dramatizaciju i adaptaciju radi Maša Stokić. U pregovorima smo sa rediteljima, a ko će raditi predstavu zavisiće u velikoj meri od adaptacije budući da u „Besnilu” postoji nekoliko nivoa priče. Želimo da uložimo maksimalnu energiju sa ambicijom da to bude nešto što će ostati i živeti na repertoaru BDP-a. Čini mi se da nam Pekić pripada po svim kriterijumima.
Tokom godine, kako najavljuje naša sagovornica, repertoar BDP-a biće pojačan i predstavom „Trpele”. Ovoga puta u pitanju je autorski projekat na kojem zajedno sarađuju reditelj Boban Skerlić i dramaturg Milen Depolo, a bavi se aktuelnom temom zlostavljenih žena. Na ovoj predstavi biće angažovan gotovo ceo ženski ansambl BDP-a. U planu je i postavka adaptiranog, približenog ovom trenutku, Pirandelovog komada „Večeras improvizujemo” koji će tokom jeseni režirati Milica Kralj.
– Dobili smo dozvolu za rad i od darovitog hrvatskog autora Ivora Martinića da na svojoj sceni postavimo njegovu novu dramu „Moj sin samo malo sporije hoda”. To je lepa porodična drama, vrlo duboka, višeslojna. Pored svega pomenutog već je unapred dogovoren rad i na tri studentske diplomske predstave koje će biti uglavnom rađene na novoj sceni BDP-a.
Sudeći po najavama BDP će u narednom periodu imati čime da iznenadi svoju publiku. A na pitanje kako će planirane predstave finansijski realizovati direktorka BDP-a odgovara:
– Imamo budžet koji se ne razlikuje u odnosu na prošlu godinu. Verujemo da ćemo uz dobre saradnike uspeti i da realizujemo svoje ideje. Mislim da se pomenute predstave u velikoj meri mogu opremiti iz postojećeg fundusa, iz potencijala naših radionica. Važno nam je da ove godine malo oživimo veliku scenu „Rade Marković” da je napunimo kreativnim umetničkim materijalom. Naše predstave su mnogo puta odigrane, većina je izašla pred publiku po 100 puta i više puta. To znači da moramo da nudimo i nove stvari, kako bismo zadržali tu istu publiku.
Maša Mihailović je, da podsetimo jedini i prvi direktor beogradskih pozorišta koji je diplomirao pozorišnu i radio produkciju na FDU.
– Nas producente tokom studija vrlo kompletno obrazuju, jer mi slušamo sve što slušaju i glumci, dramaturzi, reditelji u smislu opštih umetničkih predmeta: domaća i svetska drama, istorija muzike, istorija umetnosti... Dakle, ozbiljno se pozorišna produkcija priprema za nešto što bi kasnije moglo da bude relevantno. Drago mi je da sam prvi pozorišni producent kod nas koje zaista radi taj posao. Znam i da je Janko Ljumović upravnik Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici završio pozorišnu i radio produkciju. I to je to. Svesna sam i svojih mana i kvaliteta. Kada su moje mane u pitanju znam sa kim da se posavetujem i to je ono što je dragoceno, što nas na fakultetu nauče da nije sramota pitati. Uz to mislim da kao pozorišni producent mogu neke stvari šire da sagledam i da ne budem previše lična u svakom problemu. Moj pozorišni model glasi: prilagoditi se, a ne prepustiti se. Znači prilagoditi se zadatim okolnostima koje naravno nisu lepe, uložiti ogromnu količinu entuzijazma, verovati saradnicima i ne prepustiti se očaju koji vas naravno s vremena na vreme napadne. Naravno, i bojim se. Ove moje ambicije nisu male. Ne znam da li ću ih i kako realizovati, ali moramo sebi postaviti velike ciljeve da bismo imali šta da osvajamo. Ako su nam mali ciljevi i ambicije nemamo ništa da osvajamo i to je problem. Bila sam u pozorištu i kada se vrlo malo radilo, i odgovorno tvrdim da tek to nikako nije dobro, zaključuje Mihailovićka.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 22.01.2013.
