Izvor: Politika, 06.Dec.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goblen razgovara sa Mondrijanom
Umetnici čiji su radovi izloženi uz „Kompoziciju II” opisuju svoj odnos sa čuvenim slikarom i njegovim stvaralaštvom kao vrlo ličan, pa čak i opsesivan
U prostoru efektno osvetljenog prvog sprata Narodnog muzeja u Beogradu do 22. februara 2015. nalazi se postavka vredna pažnje. Ne samo što je „Kompozicija II”, čuveno delo Pita Mondrijana iz neoplasticističke faze njegovog stvaralaštva izložena prvi put posle 1996, već su na postavci predstavljeni i radovi naših >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stvaralaca – svi u nekoj vrsti osobenog dijaloga sa Mondrijanovom slikom. Kompleksan sadržaj prati se na nekoliko nivoa – osim umetničkih dela tu su štampani panoi i oni elektronski, interaktivni, sa obiljem informacija, video-projekcije, katalozi u vitrinama.
Mediji putem kojih umetnici „razgovaraju” sa Mondrijanovim delom mnogostruki su – reč je o slikama, instalacijama, skulpturama, dokumentima ili fotografskim zapisima… Svako je, ispostavilo se, sa čuvenim umetnikom i njegovim stvaralaštvom u vrlo ličnom odnosu, koji traje godinama. Neki taj odnos zovu čak i opsednutošću. Među njima je i Nikola Pilipović.
– Mondrijanom se bavim više od petnaest godina. Jedno vreme sam skoro svake nedelje dolazio da vidim „Kompoziciju II”. Oduvek me je zanimalo kako je taj čovek uspeo da na takav način svede likovne elemente na dve neboje – crnu i belu i tri osnovne boje – plavu, žutu i crvenu. Pošto je muzej već deceniju zatvoren nisam dugo imao priliku da se suočim sa mojom omiljenom slikom. Kad sam je prvi put video na otvaranju ove postavke uvideo sam da je posmatram sada nekim drugim očima i da je vreme promenilo moju vizuelnu i mentalnu percepciju. Ta je slika sada za mene postala jedno potpuno novo delo – priča Pilipović.
Pilipović je izložio rad koji je nazvao „Novi Beograd”, nastao u sklopu „Projekta Mondrijan”, koji je do sada tri puta izlagan (dva puta 1992. i jednom 1994. godine) mada ne na isti način. Ovoga puta pet crvenih kvadratnih čeličnih ploča istih dimenzija, organizovanih u horizontalnom nizu postavljeno je na podu izložbenog prostora umesto na zidu. „Kompozicija II” poslužila je kao neposredan povod dok Pilipovićeve ploče iste boje funkcionišu kao „uvećane i multiplikovane parafraze” crvenog kvadrata koji dominira Mondrijanovom slikom.
– U svakom slučaju radi se o pitanju serijalnosti, s tim što je situacija ovoga puta promenjena i rad je u liniji stopala posmatrača. Fotografije sa prethodne tri izložbe na kojima je „Projekat Mondrijan” izlagan takođe su sada pred publikom, tako da te četiri različite verzije čine jednu celinu.
Pilipović istovremeno naglašava nepomirljivost okvira u kojima ti radovi nastaju: primarne stvarnosti iz koje je muzejski predmet istrgnut i aktuelne društvene stvarnosti koja uslovljava i definiše njegov rad.
Za delo „Mondrijan ili 48.048 bodova” Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića može se reći da predstavlja citat Mondrijanove slike, nastao 1993. godine. Izlagan je na samostalnim izložbama u Salonu Muzeja savremene umetnosti, u Nišu, Kruševcu, „Magacinu u Kraljevića Marka” kao i na više grupnih postavki. Vlasništvo je Kolekcije Vujičić. Zapravo, u pitanju je goblen za koji je „Kompozicija II” poslužila kao neposredan predložak i koja je upletena u višeslojnu igru značenja. O Mondrijanu kažu:
– Njegova dela su revolucionarna u odnosu na kontekst u kojem su nastala. Objekat izložen u našem muzeju i muzejima širom sveta nije jednak onome što je taj objekat bio u trenutku nastanka u Mondrijanovom ateljeu. Prelomljen kroz prizmu kulture on je stekao još mnogo slojeva i stiče ih još uvek. Kada upotrebljavamo Mondrijanovo delo kao deo svog jezika mi ukazujemo na taj drugi vid njegovog postojanja, usvojen od strane kulture odevanja, dizajna, „visoke” umetnosti – objašnjava ovaj umetnički par.
Na otvaranju jedne od prethodnih izložbi na kojoj je goblen već bio izlagan Anđelković je, u saradnji sa mađioničarem Radetom Pilipovićem, izveo sledeći performans: ušao je u sanduk čije su stranice bile citat Mondrijanove slike, mađioničar je dugim iglama probadao sanduk – analogija s iglom kojom je njegova koleginica vezla goblen i ostavila je zabodenu u nezavršenom delu – nakon čega je mađioničar otvorio sanduk i Anđelković je izašao neozleđen. Taj performans prisutan je i sada, ali na fotografiji.
– Rad je nastao u kontekstu bitno drugačijem od današnjeg, u doba krvoprolića i opšte nemaštine s jedne strane, i istovremene instalacije nove klase profitera raznih vrsta s druge strane. Materijal je dobijen paranjem stare odeće. Rad je samo jedan deo procesa u koji smo ušli preispitujući pokušaj instalacije moderne posle postmoderne u našoj sredini. Ne postoji istorijski trenutak u kojem umetnost ne učestvuje, ili bar pretenduje da učestvuje, redefinisanju sistema vrednosti. Kada bismo danas koncipirali rad on bi bio sasvim drugačiji – zaključuju Jelica Radovanović i Dejan Anđelković.
M. Dimitrijević
objavljeno: 07.12.2014
.jpg)
