Izvor: Politika, 28.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluma je najlepši hobi, a najgori posao
U prvoj premijeri Narodnog pozorišta ove sezone , u subotu, Aleksandra Srećkovića videćemo u ulozi Vaska Pepela, junaka Maksima Gorkog
Vaska Pepel je nesrećan na svoj način, kako su inače po Tolstoju „svi nesrećni ljudi nesrećni na svoj način”. Ipak, pokušavam da ga oljudim, iako je čovek sa ozbiljnog socijalnog dna: po profesiji lopov, dosta grub, nenaviknut na ljubav, emocije, dobrotu oko sebe. Nastojim i u takvim pojedincima da pronađem nešto ljudsko, neku ljubav, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << makar i u tragu, čak i neostvarenu. Mislim da svaki čovek u zaboravljenom kutku, u dnu svoga bića, ima potrebu da bude bolji. Upravo tražim takve momente, polazne tačke u Vasku Pepelu, pa da ih razvijam dalje. Ali, Vasko je, uz sve to izuzetno zanimljiv, izazovan lik… kaže glumac Aleksandar Srećković koji će ove jeseni paleti svojih prkosnih, buntovnih scenskih junaka dodati najsvežijeg: Vaska Pepela, jednog od originalnih junaka Maksima Gorkog koje je sa posebnom dramskom veštinom ispisao davne 1901. godine u komadu „Na dnu”. Delo će u adaptaciji i režiji Ane Đorđević biti izvedeno u subotu, 3. oktobra, na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, kao prva premijera u novoj 147. sezoni. Dramaturg je Slavko Milanović, scenograf Dragana Macan, a kostimograf Lana Cvijanović. Karaktere čudnih, ogrubelih, poniženih junaka Maksima Gorkog tumačiće i: Gojko Baletić, Andrej Šepetkovski, Sonja Kolačarić, Kalina Kovačević, Vanja Ejdus, Zlatija Ivanović, Tanasije Uzunović i drugi.
Tako će se drama „Na dnu”, koja govori o životu siromašnih ljudi sa društvenih margina, a koje se Maksim Gorki u poznim godinama odricao jer „ne pokazuje na pravi način stvarnost, niti ima dobar, ispravan uticaj na publiku”, posle pauze od tri decenije ponovo naći na repertoaru nacionalnog teatra.
– I pored toga što je Gorki ovu gramu napisao pre 100 i više godina, karakteri njegovih junaka su i te kako danas živi i aktuelni, što nažalost pokazuje da kao društvo generalno nismo uopšte napredovali, čak je situacija potpuno suprotna. Ta vrsta ne ljubavi, duševne bede kojom se Gorki bavio sa početka prošlog veka apsolutno je aktuelna i danas, što je poražavajuće. Ali ono što mi pokušavamo da uradimo u teatru jeste da pokušamo da ljudima pokažemo koliko čovek može da bude lep, a u stvari je vrlo ružan kao stvorenje – kaže naš sagovornik i dodaje:
– Glumac se bavi čovekom, najtananijim bićem koje je veoma lako povrediti. Nije lako živeti u okruženju koje je krajnje netolerantno prema bilo kakvom duševnom trudu i radu, ali je na nama i misija da se bavimo duševnim osvešćivanjem naroda, a možda i onih koji vodi narod.
Aleksandar Srećković protekle leto proveo je radno. Što zbog Sofoklovog Kreonta kojeg je tako moćno tumačio u predstavi „Antigona” u amfiteatru u Kurijumu na Internacionalnom festivalu antičke drame na Kipru, što zbog Simovićevog Bega Pintorovićeva u predstavi „Hasanaginica” u Tivtu, što zbog kredita u „švajcarcima” koji mu ne dozvoljava da bude „lenj”. Možda upravo zato često zna da kaže da je „gluma najlepši hobi, a najgori posao”.
Aleksandar Srećković do glume je došao premo muzike. U ranom detinjstvu svirao je violončelo. U međuvremenu je istraživao veštine različitih sportskih disciplina: džuda, skijanja, boksa… Stigao je da se oproba kao hipik, upiše i završi glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi sa Isidorom Minić, Bojanom Maljević, Anom Sofrenović, Milicom Mihajlović… i druži se sa svojim junacima na „duže staze”. U matičnom Narodnom pozorištu u Beogradu trenutno igra u sedam predstava „Pokondirena tikva”, „Gospođa ministarka”, „Henri Šesti”…
– Gluma jeste najlepši hobi, a najgori posao jer se od nje „varljivo” živi. Generalno umetnici, to jest ljudi koji se bave izvođačkim umetnostima, prilično su emotivno nastrojeni, a živimo u svetu koji je krajnje materijalan. Taj sukob u nama nije jednostavan, posebno kada su u pitanju pozorišni glumci koji se direktno susreću sa publikom. Ali je divno kada se izađe na scenu i kada se igra lepa predstava, to je apsolutno nezamenjiv osećaj. To su situacije u kojima se leče bolesti, duševne brige i problemi privatni se zaboravljaju. Ode se u neki paralelni svet koji puni čoveka, energiju – podvlači Srećković.
Istražujući nove scenske junake, neminovno svaki glumac usvoji nešto od novog lika u ličnom životu. Na Srećkovića je tako uticao Če Gevara. Radeći predstavu „Razgovor sa Če Gevarom” u Ateljeu 212, desilo mu se da je noć posle premijere vrativši se kući dobio astmatični napad. Iako nije imao astmu, ali jeste Če Gevara.
– To mi je pokazalo da moram sa se vrati u normalu jer sam bio malo „počegevario”. Odnosno bio sam u tom periodu pod uticajem Če Gevare: prilično revolucionarno raspoložen prema svim nepravdama koje sam viđao oko sebe – i malim i krupnim. Dizao bune u pozorištu, prilično nesvesno, ali i neuspešno, priča umetnik.
Posle premijere drame „Na dnu” Srećkovića čekaju brojne obaveze budući da nova sezona traži novu energiju i izazove. Ipak, u predahu, pauzi između dve predstave voleo bi, saznajemo, da usavrši jahanje, što mu je velika želja, ali i da se pozabavi svojim pevačkim sposobnostima.
