Izvor: Danas, 24.Jun.2015, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalizacija pomaže siromašnima
Beograd - "Globalizacija je nešto najpozitivnije na svetu što se dogodilo", kazao je Mario Vargas Ljosa odgovarajući na pitanje novinara Danasa koliko globalizacija pomaže, odnosno, odmaže piscu u stvaralačkom procesu .
"Globalizacija nam, pomeranjem granica nudi mogućnost mira i razumevanja ljudi različitih jezika, nivoa obrazovanja, kultura, tradicija i običaja. Mislim da globalizacija upravo siromašnim zemljama nudi velike mogućnosti. Siromašne zemlje zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tome rastu i modernizuju se. Ko se protivi ima anahronu viziju razvoja društva, i da se ti ljudi pitaju mi možda nikada ne bismo izašli iz pećine", kazao je Vargas Ljosa.
Konferencija za novinare organizovana u Institutu Servantes vrvela je od ljudi. U svečanu salu gde je događaj uprizoren, igla nije mogla da padne, budući da je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Vargas LJosa je odgovorio na desetak pitanja među kojima se jedno ticalo i njegovog poznavanja domaće književnosti
"Kad sam bio mlad čitao sam dela Ive Andrića, koji je takođe dobio Nobelovu nagradu i tako stekao veliku popularnost u svetu. Veoma dobro se sećam da sam čitao "Na Drini ćuprija". Kasnije, dok sam živeo u Parizu čitao sam Danila Kiša i smatram da je on divan, fantastičan pisac. Ne samo njegove priče, već i njegova pozorišna dela od kojih su se neka igrala i u Peruu", ukazao je Ljosa .
Ekskluzivni izdavač ovog Nobelovca za Srbiju Laguna dosad je objavila dvanaest njegovih dela. Posebno su zanimljivi memoari "Riba u vodi" gde piše o svom iskustvu bavljenja politikom koje nije baš najbolje podneo.
"Jesam se kandidovao za predsednika Perua, ali ja nisam političar, ja sam pisac i jedino je to profesija kojom bi se opet bavio", podvukao je čuveni književnik
Osvrnuvši se na trenutnu političku situaciju u Latinskoj Americi, Ljosa je primetio da je ona sada bolja nego ranije, da vojne diktature, komunizam koji su gušili kulturu polako nestaju i da dolazi do promena na bolje o čemu i piše u svom romanu "Diskretni heroj".
Na pitanje da li je svet pred Trećim svetskim ratom, Vargas Ljosa uz osmeh kaže da ne misli da je situacija toliko katastrofalna, ali da se treba boriti protiv radikalnog islamizma, ali i protiv nacionalizma koji cveta u Evropi i koji podriva i najplemenitije poduhvate poput stvaranja ujedinjene Evrope.
Veliko interesovanje čitalaca vladalo je i na potpisivanju u knjižari Delfi u beogradskom SKC-u, budući da je publika s velikim nestrpljenjem čekala njegov dolazak još od trenutka kada je izdavačka kuća Laguna objavila "Avanture nevaljale devojčice" 2008. godine. Usledili su romani "Pohvala pomajci", "Pantaleon i posetiteljke", "Povest o Majti", "Jarčeva fešta", "Grad i psi", "Razgovor u Katedrali", "Keltov san", "Zelena kuća", "Rat za smak sveta", "Diskretni heroj", i prvi put na srpskom jeziku, nedavno objavljeni, memoari "Riba u vodi". Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa u svojim memoarima iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. "Riba u vodi" predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog celokupnog književnog opusa.
Veličanstvena priča
Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa susreo se juče i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, sa kojim je razgovarao o raspadu Jugoslavije i o ugledu koji je ta država imala u Latinskoj Americi.
Ljosa je istakao da je Jugoslavija bila veoma prisutna i poznata u Peruu, te da je na neki način bila uzor, prenela je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije.
Oni su razgovarali i o aktuelnom problemu emigracije, Kosovu i Metohiji i Evropskoj uniji.
"Evropa ima predrasude o našem odnosu prema Rusiji, ali mi nikada nismo pripadali nikome, do samima sebi. Jedino nas je Otomanska imperija držala u viševekovnom ropstvu. Kosovska bitka je sprečila da Turska prodire dalje u Evropu. Tokom vladavine Turaka, Srbima nije bilo dozvoljeno da prave kuće od čvrstog materijala, već samo od blata. Jedina čvrsta građevina je bila sačinjena od srpskih lobanja u Nišu", rekao je Nikolić.
Ljosa se zahvalio Nikoliću na prijemu i "veličanstvenoj priči o srpskom narodu". "Nisam se susretao sa mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju. Zaista sam očaran", naglasio je Ljosa, koji je od Nikolića dobio knjigu "Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji - istorijsko i duhovno središte srpskog naroda".
