Izvor: Danas, 10.Dec.2015, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glava puna pozajmica
Nepunih godinu dana nakon što se na "Ghost Stories" iskukao i izjadao koliko mu je teško pao rastanak od Gvinet Paltrou, Kris Martin je zaključio da je vreme da se vrati "uobičajenom poslu" i sa matičnim bendom snimi album kojim će potvrditi da "posle kiše uvek sunce sja" i njime ubediti sve (a ponajviše sebe) da je definitivno preboleo i iz glave izbacio Oskarom nagrađenu holivudsku divu.
U intervjuu datom magazinu "The Sun" januara 2015. obznanio je i da se upustio u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << potragu za "savršenom srećnom pesmom" koju, tvrde znalci, nije moguće komponovati ako se ne osećate baš, baš dobro. "Farel je uspeo da napiše jednu takvu, Stivi Vonder isto, kao i Bil Viders. Meni to još nije pošlo za rukom, ali se trudim... Kroz muziku dolazim do katarze i to što mogu da se njome izrazim omogućava mi i da uživam u životu. Da, moje pesme jesu sada srećnije, ali mislim da između njih postoji izvesna tenzija."
Preslušavajući "tenzičnih" jedanaest koje su se našle na "A Head Full of Dreams" dokučili smo o čemu to zapravo Martin priča, ali i shvatili šta ga sprečava da napiše tu "savršenu srećnu pesmu": pa to što nije srećan (iako se svojski trudi da dokaže suprotno) i što, čini nam se, ima sve više problema po pitanju pronalaženja inspiracije. Jer, da je Gvinet zaista "ostala u njegovom retrovizoru", zar bi imao potrebu da joj i na "A Head Full of Dreams" posveti dve balade (klavirsku "Everglow" u kojoj filozofski zaključuje "Life is as short, As the falling snow, And oh, I'm gonna miss you, I know" i električnu "Fun" koja donosi tvrdnju/pitanje "Don't say it was all a waste, Didn't we have fun?") i još je, pride, ubedi da mu otpeva (jedva čujne) prateće vokale u prvoj, želeći valjda svima da pokaže da je sada, posle svega, sa njom i dobar ortak?
Međutim, daleko veći problem - sa aspekta muzike koju Coldplay prave poslednjih godina - od toga da li je on ponovo srećan ili nije leži u činjenici da Martin uporno istrajava u pokušajima da se dodvori svima, zaboravljajući onu staru (ovde ćemo je navesti malo modifikovanu) da se možete, možda, dopadati svim ljudima neko vreme, nekim ljudima i sve vreme, ali nikako svim ljudima sve vreme. U prevodu, ako ste već uspeli da prodate osamdeset miliona albuma i steknete zavidnu bazu poštovalaca bazirajući svoj stil na miksu estetika bendova U2 i Radiohead (koji su i na novom albumu "prisutni" u vidu gitara u naslovnoj "A Head Full Of Dreams" i tomjorkovskog vokala u "Birds"), onda vam apsolutno nije potrebno da se udvarate i onima koji prirodno ne pripadaju toj bazi i "otkidaju", recimo, na Rijanu (sećate li se dueta "Princess of China" sa "Mylo Xyloto"?) ili Bijonse (koja je sada gost u pesmi "Hymn for the Weekend"). A kada sebi ipak zacrtate takav (nemoguć) cilj onda neminovno dolazite u iskušenje da "pozajmite" malo ritmova od ovoga, malo melodijskih linija od onoga, što onda ni iskusni norveški producenti iz tima Stargate ne mogu potpuno da zamaskiraju (a možda i ne znaju, ili misle da to i ne moraju da rade; pogledajte, uostalom, listu njihovih pulena i mnogo toga će vam biti jasnije: Rijana, Bijonse, Drejk, Kris Braun, Kejti Peri, Dženifer Lopez, Selena Gomez, Maraja Keri).
Tako se engleski kritičari ovih dana prosto utrkuju ko će otkriti više "nereferenciranih citata" na "A Head Full of Dreams" (do sada prijavljeno: "Everglow" je "skinuta" "I Hope You Dance" Li En Vumek iz 1999, slajd gitara i bas u "Up&Up" previše liče na one iz "Song For Zula" benda Phosphorescent, skrivena numera "X Marks the Spot" "u duhu" je Lamarove "Swimming Pools (Drank)", dok je ritam sekcija u "Birds" nešto brža verzija one koja krasi hit benda The Cure "Close to Me"), što Martinu i ekipi svakako ne ide u prilog. Dodamo li tome i pogrešan tajming izlaska albuma (kojem li je mudrijašu palo na pamet da će Coldplay moći da se nose sa jednom Adel?), sva je prilika da će "A Head Full of Dreams" ostati upamćen kao jedan od najneinspirativnijih i najnekomercijalnijih albuma u karijeri benda.
Karijeri koja se, po Martinovim rečima, bliži nekakvoj prekretnici jer je "A Head Full of Dreams" opisao kao "veliko finale za bend ili vrstu finalne scene", insistirajući na tome da se Coldplay neće raspasti i da on ne razmišlja o solističkim vodama. Pa, šta onda možemo očekivati sledeće: "srećne pesme" sa Džastinom Biberom ili Tejlor Svift u duetu? Tverkovanje sa Majli Sajrus na dodeli "Teen Choice" nagrada ili, možda, zajedničku turneju sa One Direction? Sve izgleda moguće kada vam je glava umesto snovima ispunjena mislima o profitu koji je - sva je prilika - trenutno glavni pokretač ove grupe muzičara iz centralnog Londona.
Šteta, jer mogu oni i mnogo, mnogo bolje. Ili više ne?
Vredne pažnje: "Army Of One", "Birds".
Ocena: 5/10
