Izvor: Blic, 24.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gladna godina
Gladna godina
Galerija 'O3one' na Andrićevom vencu postepeno, ali neumitno postaje jedna od magičnih tačaka na mapi onog Beograda koji svesno, voljno i kreativno odbija da žrtvuje identitet, integritet i invenciju. Grad koji je nekada 'bacao svetla daleko' i čiji potencijal je oduvek prevazilazio nivo prepoznavanja i plemenite upotrebe, može ponovo biti postavljen na noge i krenuti napred samo ako u projektovanoj tami bude blistalo dovoljno mesta kao što je 'O3one', a motivisanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i delotvornim svetioničarima poput Nebojše Babića – možda najznačajnijeg savremenog srpskog umetnika fotografije - na putu ka definitivnom vrhu bude stajalo što manje standardnih prepreka.
Najnoviji projekat ove galerije, sinoć otvorena izložba 'EKV Rewind', koristi metodu 'premotavanja' da pažnju izmučene i/ili blazirane javnosti preusmeri ka jednom od mogućih rešenja u oblikovanju budućnosti. Kao što stoji na početku programske beleške u katalogu (koja, uzgred, zaslužuje citiranje u integralnom obliku) 'izložba EKV Rewind pokušava da rekreira kulturni klimat osamdesetih korišćenjem simbola i vizuelnog identiteta grupe Ekatarina Velika'.
To čini, u produkciji Dušana Ercegovca i galerije 'O3one' i pod umetničkim vođstvom Vuka Veličkovića, kroz radove relevantnih umetnika povezanih sa različitim fazama Ekatarininog uspona, čija imena grade piramidu ozbiljne umetničke strategije. Odjeci te strategije podjednako se jasno čuju u sadašnjosti i budućnosti, a nasleđe EKV besprekorno je odabrano kao tema, stožer i putokaz.
Junak našeg doba
'Aleksandar' reditelja Olivera Stouna
Posle filmova koji su se bavili istraživanjem paranoje, ludila i zavere u karijerama velikih državnika, vladara i tirana (Kenedi, Nikson, Fidel Kastro), američki reditelj Oliver Stoun je otkrio da u životopisu jednog od najvećih vojskovođa svih vremena, Aleksandra Velikog, ima nešto za njega zanimljivo. Da li se sapleo zbog pregolemih ambicija ili zbog višeslojne ličnosti osvajača koji je pomerio granice poznatog sveta, ostaće večna tajna.
Podvlačeći junakovu sklonost ka multikulturalizmu i biseksualizmu, fenomenima koji su sve prisutniji u našem dobu, Stoun u 'Aleksandru' (god. proizvodnje 2004. trajanje: 175 min.) pokušava da nam približi lik osvajača koji je laka srca u svom pohodu brisao sa lica zemlje gradove i narode. I to je elementarno u opisu posla svih svetskih donosilaca slobode daleko van granica svoje rodne grude. Ali sve je to tek tu i tamo nagovešteno. Aleksandar Makedonski je u tumačenju Kolina Farela dat kao zvezda nekog rokmjuzikla, njegova vezanost za majku Olimpiju (Andželina Žoli) otkriva incestuozne porive sa obe strane, dok je persijska princeza Roksana (Rosario Doson) slika i prilika njegove majke. Ali on je sa njima mnogo neodlučniji negoli sa svojim životnim saputnikom Hefastionom (Džared Leto).
U ovoj dramaturški zbrkanoj priči Aleksandar sledi mit o samom sebi (sekvence njegovog života povezuje priča istoričara Ptolomeja), a to Stounu dozvoljava da preskače zemlje, gradove i godine. Prizori iz intimnog života i ritualne scene ratnog spektakla dati su bez ikakvog stilskog jedinstva, bez pravog fokusa i jasne ideje. Dve velike bitke, sa Persijancima kod Gaugamele i krvavi sudar sa indijskim borcima koji su u bitku uveli ratne slonove, deluju uzbudljivo, ali tako je uvek moralo da bude u epskim slikovnicama poput onih Sesila B. De Mila, Vilijama Vajera ili Dejvida Lina ('Lorens od Arabije').
Film počinje kao omaž uvodnoj sceni sa kristalnom kuglom koja ispada iz ruku građanina Kejna velikog Orsona Velsa. Nakon toga se gubi mitska podloga i radnja vrluda. Očito je Stoun imao problema da uklopi nagomilani snimljeni materijal. Jednog dana će Stoun objaviti na video-disku 'originalnu verziju' ali to je slaba uteha.
