Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Giger
Giger
Kad baš u danu u kome - posle nekoliko godina traganja i nekoliko meseci čekanja da, kad je već jednom pronađen, bude tu - do vas stigne (nimalo skup, ali neprocenjiv) sat sa motivom 'Landscape XIX' genijalnog švajcarskog umetnika H.R.Gigera iz ograničene serije losandjeleske galerije 'Morpheus', jedna od domaćih televizija (zanimljivo, BK, mada je bilo logičnije da takav znak dodje sa RTS) razbije filmsku TV monotoniju ostvarenjem kao što je 'Vrste' Rodžera Donaldsona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onda je to koincidencija koja zahteva povezivanje stvari i pokušaj otvaranja drugačijeg modela komunikacije. U tom filmu – inače A-produkcijskom biomehaničko-melodramskom hard kor hororu - Giger je dizajnirao kostime za lik Sil, koji tumači ledeno-usijana Nataša Henstridž: briljantan kasting za osobu koja je 'jednim delom mi, a jednim delom nešto drugo'. Šta se tu sa čim povezuje?
Recimo, činjenica da istinski genijalni stvaraoci, sposobni da kreiraju nove izraze, načine i svetove, srazmerno retko dobijaju priliku da deluju kroz najmasovnije medije kao što su film, ili televizija. Osim ako pristanu da ne budu ono što zaista jesu i prihvate stavku u ugovoru koja brutalno ograničava nivo ugrožavanja uspostavljene mere za masu. Giger je, osim 'Vrsta', učestvovao u radu na filmovima iz serije 'Alien' i 'Poltergajst'. Takođe je, uzgred, dizajnirao omote za Emerson, Lake & Palmer i Debi Hari. Ne više od toga, jer prisustvo autentične genijalnosti u oku najšire javnosti mora biti pod kontrolom. Gospodari medija to znaju i, zahvaljujući tom saznanju, u njihovom delovanju ima veoma malo slučajnog.
Krst cara Lazara
Da li ste do pre desetak dana ikada čuli za književnu nagradu 'Zlatni krst cara Lazara'? Ne uzbuđujte se previše, nisam ni ja. Nešto je moralo da nam promakne, jer što provincijalnija kultura, to više književnih nagrada. Kao pratilac našeg književnog života, izgubio sam računicu kada je brojka prešla preko kritične granice od 480 nagrada. Možda je pomenuta nagrada tek krenula stazama slave i, kako to kod nas obično biva, odmah postala tradicionalna, ugledna i značajna u svakom pogledu. Bilo kako bilo, pre desetak dana je objavljeno da je nagradu dobio književnik Vuk Drašković, inače predsednik SPO, što, odmah ćete videti, nimalo nije bilo beznačajno za konačan ishod. Jer, čim je objavljena odluka tročlanog žirija, predsednik žirija, književnik Danilo Nikolić dobitnik Ninove i više drugih najznačajnijih nagrada, zbunjeno se odazvao novinarima da izrazi čuđenje da je nagrada dodeljena mimo njegovog znanja. Uzgred je dodao da se ime Vuka Draškovića nije našlo u užem izboru posle prvog sastanka žirija, održanog u prostorijama Ministarstva kulture Srbije, koje je po partijskim podelama plena pripalo Draškovićevoj stranci.
Nikoliću, koji je do svoje 89. godine života prošao sito i rešeto, ali ništa slično, odmah je žučno replicirao književnik Ivan Ivanović (drugi član žirija) inače pomoćnik ministra kulture Dragana Kojadinovića, potpredsednika Draškovićeve stranke. Duhovito je primetio da je nestašni Danilo bio na pecanju, a nekome se žurilo da se posao što pre obavi. I još visprenije je dodao da glas Nikolićev ne bi promenio ništa, jer bi bio glatko nadglasan. Pošto je najavljeno da će nagradu, uoči Vidovdana, slavodobitniku uručiti srpski patrijarh, ostaje samo da vidimo da li će crkva dozvoliti da čestiti starac bude uvučen u ovu ujdurmu.
