Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genije britke reči
Navršilo se 85 godina od smrti Jaroslava Hašeka, jednog od najvećih čeških pisaca, autora remek-dela „Doživljaji dobrog vojnika Švejka”
Malo je humorističkih pisaca koji su imali tu čast da Hitler izabere baš njihovo remek-delo da bude spaljeno na lomači knjiga, 1933. godine. Među izabranima je stajao i roman-epopeja „Doživljaji dobrog vojnika Švejka” Jaroslava Hašeka, jednog od najvećih čeških autora. Ove godine, 3. januara, navršilo se 85 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od smrti ovog genija satire i britke reči.
A zašto se Hitler plašio Hašeka? Stanislav Vinaver je zabeležio da nacionalsocijalisti nisu mogli da zamisle ništa razornije, suprotnije i otrovnije za njihovu ideologiju od knjige češkog majstora humora. A i Hašekov čudesni život je, verovatno, bio strašan po nacističkim merilima.
Jer, reći za Jaroslava Hašeka (30. april 1883–3. januar 1923) da je samo pisac, za poštovaoce njegovog lika i dela može da zvuči kao uvreda. Od njegovog života mogla bi da se napravi čitava epska saga, kompleksnija, ako je to moguće, i od onoga što je zapisao. Hašek je u svom, kratkom, veku stigao da bude još i novinar, anarhista, alkoholičar, predsednik stranke, pisac izmišljenih vesti, prodavac pasa sa lažnim pedigreom, neuspešni samoubica, skitnica, šaljivdžija, poliglota, ratni heroj, bigamista, boljševik.
Veliki pisac je rođen u siromašnoj porodici u Pragu, živeo je sa bratom Bohuslavom i rođakom Marijom, siročetom. Njegov otac, srednjoškolski profesor matematike, umro je od alkohola kada je Jaroslav imao 13 godina, i majka Katrina ostaje udovica bez prebijene pare. Mali Jaroslav uspeva da završi trgovačku akademiju, i sa 19 godina dobija posao u banci iz koje ubrzo biva otpušten jer, već tada, ima problema sa alkoholom. Nesputanom duhu mladog Hašeka više je ležao posao pisca i novinara. Već u osamnaestoj godini počeo je da piše briljantne humoreske.
Godine 1906. pristupio je anarhističkom pokretu, mada je već bio prekaljeni borac protiv Austrougarske jer je još 1897, kao tinejdžer, učestvovao u antigermanskim protestima. Zbog fizičkog napada na policajca jednom prilikom je proveo mesec dana u zatvoru. Godine 1907. ženi Jarmilu Majerovu, devojku iz bogate porodice. Njeni roditelji su činili sve da raskinu tu vezu, bezuspešno. Zbog Jarmile, Hašek napušta anarhistički pokret i posvećuje se pisanju za novine. Okušao se i kao urednik časopisa „Životinjski svet”, ali je najuren sa te pozicije jer je pisao tekstove o izmišljenim životinjama, koje su nervirale čitaoce.
Četiri godine kasnije, Hašek počinje svoju novu „fazu” u kojoj bogatim Pražanima, za velike pare, prodaje pse lutalice tako što falsifikuje njihova dokumenta i predstavlja ih kao rasne primerke. Objavljena mu je prva u seriji pripovedaka „Dobri vojnik Švejk”, kojom praktično predviđa užase Prvog svetskog rata. Te 1911. osnovao je i čuvenu Stranku umerenog progresa u granicama zakona, u kojoj je okupio svoje kafanske drugare, i zamalo dosegao cenzus na izborima. Ni brak sa Jarmilom nije potrajao, pa se Hašek 1912. godine ponovo odaje boemskom životu.
Iznurivanje noćnim životom potrajalo je do 1915. godine, kada je mobilisan u pešadijski front. Bila je to još jedna od mnogih prelomnih tačaka u Hašekovom životu. Samo ironija kojoj je genijalni Čeh bio toliko sklon mogla je da ga stavi na stranu austrougarske vojske koju je duboko, i neskriveno, prezirao. Rusi ga zarobljavaju godinu dana kasnije, mada postoje autoriteti koji tvrde da se Hašek lično predao kako bi doprineo predstojećoj crvenoj revoluciji. Međutim, on ne uspeva da se zadrži na poziciji novinara u časopisu „Čehoslovak”, koju dobija prelaskom na rusku stranu. Zbog članstva u opozicionoj organizaciji „Crna ruka” otpušten je i vraćen na front, u mitraljesku jedinicu. Dobija i medalju Svetog Đorđa za iskazanu hrabrost u bici kod Zborova. Bio je i agitator za Crvenu armiju, a rusko iskustvo pretočio je u urnebesnu zbirku priča „Komandant grada Bugulme”.
Nastupa i 1920. godina, kada se Hašek ženi po drugi put, iako nije pravno raskrstio sa Jarmilom Majerovom u Češkoj. Shvata da je i iz Crvene revolucije uspeo da izvuče živu glavu, kao i to da ni u Rusiji za njega više nema mesta. Vraća se u Čehoslovačku, ali tamo ga smatraju izdajnikom. Do kraja života nastavio je da piše „Doživljaje dobrog vojnika Švejka” koje nije uspeo da dovrši. Umro je od tuberkuloze u selu Lipnice, gde se povukao posle životne odiseje.
Iza Jaroslava Hašeka ostalo je delo koje u sebi sadrži suštinu borbe malog čoveka protiv tlačenja – a to je jedino čega se tlačitelj plaši – smeh. Svoje remek-delo posvetio je glavnom liku, skromnom i priprostom Jozefu Švejku, čoveku koji nije opalio nijedan metak na frontu; podsmevao se do apsurda sa opštim ludilom Prvog svetskog rata. Za Hašeka, najslavniji heroj tog velikog rata je upravo taj, večito raspoloženi čovek koji je, uz blentavi osmeh, salutirao i vikao: „Pokorno javljam, gospodine oberlajtnant!”
Obrušio se Hašek svojim delom i na Crkvu, i na vojnu hijerarhiju i na bezočnu glupost austrougarske militarističke ambicije. Jer, Jozef Švejk je imun na propagandu, kaže Stanislav Vinaver. Treba napomenuti, Jaroslav Hašek je sa velikim zadovoljstvom u „Švejku” veličao srpske pobede u ratu. I stvorio je najveće antiratno i antiimperijalističko delo koje, i 85 godina posle smrti autora, zauvek aktuelno, ismeva glupost, nepravdu i diktaturu.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 02/02/2008.]
